boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

Било је то далеке 1998. године, када је први пут потпоручник Бобан Гајић решио да оснује Ослободилачку Српску Армију- ОСУ. Као потпредседник Монархистичког Покрета Србије- МОПОС-а, у кабинету код Мирослава Цветковића, Гајић је схватио какав ће погром српског народа уследити на Косову. Војно-безбедоносна ситуација је показивала да ће УЧК или ОВК дејствовати по цивилима као и Хрвати у „Олуји“ а Запад је већ претио бомбардовањем Србије. Знало се да када полиција и војска не буду присутне на Косову и Метохији да ће настати хаос.
Сви су већ предосећали да добра бити неће, мирис рата је лебдео у ваздуху. Србија је била притиснута и уцењена са свих страна да се као држава повуче са своје територије на Косову и Метохији, а тај притисак са Запада само је ојачао Милошевића, који се сада приказивао као бранилац Србије. Сви су причали о Косову, а геноцид који је режим Слободана Милошевића извршио над српским народом, био је у другом плану.
 Потпоручник Бобан Гајић је 1998. радио као војно лице, али га то никада није спречило да буде активан у родољубивим покретима, схватајући да сулуди режим Слободана Милошевића води политику самоубиства и непромишљених и изнуђених потеза. Потпоручник Бобан Гајић био је већ праћен од стране ВОС и других служби због ангажмана у МОПОС-у и разних акција које је водио са младима из организације СОКО (Српска Омладинска Краљевска Организација), крило младих родољуба у оквиру МОПОС-а.
ОСА је имала циљ да спречи ОВК да изврши злочине над српским живљем на КиМ, али је убрзо ОСА добила прилив чланства које је желело да исправи и главни узрок пораза Србије и њене пропасти- економске, дипломатске, војне и духовне катастрофе- а то је била политика издаје српских националних интереса још од времена Комунистичке партије и Титове диктатуре, све до такозваних Социјалста Слободана Милошевића и сателита попут злокобног ЈУЛ-а и сличних крпеља.
На другој страни, стајали су лажни десничарски покрети, који су, како тек сада 2014. видимо од самог почетка били инсталирани и финансирани са Запада да би додатно мутили воду и спречили српски народ да изабере праве родољубе на чело власти.
Да зло буде још веће, ни такозвана „опозиција“ није била ништа друго него још један тројански коњ кога је Запад перфидно угурао на политичку сцену Србије.
И тако у сумраку беде, санкција, несташице хране и краха економије, српски народ је поред кланице коју ће доживети због бомбардовања НАТО пакта, доживео и смрт саме државе у којој је живео. Колоне избеглица нису престајале да стижу тих деведесетих година, а слутили смо сви шта ће бити са српским живљем са КиМ: иста прича и иста издаја Слобиног режима- велике приче о одбрани, о патриотизму- а на крају избеглички кампови и колоне бескућника које се сливају пут Београда.
ОСА је брзо расла, стотине људи се прикључивало- сами чланови су проширивали циљеве ОСЕ- на заштиту српских националних и виталних интереса и на очување и ослобођење Србије. На самом Косову, чланови ОСЕ су радили и на формирању одреда који ће заштити нејач од ОВК, јер се знало да режим Слободана Милошевића то неће учинити.
Потпоручник Бобан Гајић је водио ОСУ под именом Стефан Б.Лукић али ВОС је пратила његов рад. Ипак, чланство које је расло било је верно и одано циљевима ОСЕ. Национални циљеви ОСЕ објављени су и на насловним странама неких слободних листова у тадашње време.
И док су сулуде вође Србије, слуге Слободана Милошевића, водили наводне преговоре са Западом, ОВК је корак по корак заузимала Косово. Албански терористи већ су копали ровове, градили бункере, пунили куће и подруме резервама хране и оружја које им је достављано из Албаније.
За то време, Милошевић је народ Србије уверавао да рата неће бити, а за себе и своју породицу је опремао бункере и подземна сколоништа, као и његови најближи пајташи.
Када су пале прве бомбе на касарну у Батајници, где је потпоручник Бобан Гајић тек извео своју прву генерацију војске, држава се распала а народ је остао на цедилу. Бранећи Србију на ратиштима и локацијама широм земље, потпоручник Бобан Гајић се и лично уверио на сваком кораку да је режим Слободана Милошевића највећа издаја Србије икада а да на жалост ни тзв. „опозиција“ нема нимало боље намере.
 Ипак, текао је неправедни рат против Србије и прво је требало спасавати шта се може, па потом видети шта даље. Бобан Гајић је сматрао отвореном издајом и понашање опозиције која је стала на страну НАТО пакта у моменту кад је било битно да се Србија уједини и супротстави окупацији НАТО пакта. У тадашњој „ Влади спаса“ или концентрационој влади сакупили су се сви политички чиниоци, али не из искрене намере да спасу Србију, већ зато што се то очекивало од њих. Само је тадашњи ДОС стајао са стране и навијао за НАТО.
Сваки дан те уклете 1999. године био је нова рана на измученом телу Србије: бомбардовани су цивилни циљеви  као освета НАТО пакта за све њихове војне неуспехе и бруке једне такве велесиле, коју је српски народ понижавао на сваком кораку.
Иако се сав светски олош острвио на Србију да би отео колевку српства и отерао све Србе са нашег Косова и Метохије, иако су из Албаније пуцали у Србију а НАТО користио на нашој војсци  свакаве отрове, недозвољену муницију- није им полазило за руком да сломе отпор српског народа.
Да није било издајника Слободана Милошевића и хаоса који је направио у војсци, Кумановски споразум никада не би био потписан. Да није било издајничке опозиције, никада не би дошло до продаје Србије и лажне револуције 2000.године. Српски народ је још једном тако упао у вешто осмишљену замку са Запада: верујући да свргава последњег диктатора и издајника Слободана Милошевића, на власт су дошли нови велеиздајници.
Докази те велеиздаје „опозиције“ нису били видљиви народу који је трпео батине од Милошевићеве полиције и лупао беспомучно у шерпе следећи лажне националисте на улицама, али је малобројним правим родољубима све било јасно још 1998.године.
Та наводна „опозиција“ није желела да сарађује ни са ким, јер је била инсталирана са Запада и плаћана новцем по који су трчали пут Мађарске. Та лажна опозиција љубоморно се чувала да не прими никог ко није доказани петоколонаш и продата душа. И зато је ОСА настала као нова снага малобројних родољуба који су прогледали кроз маглу обмане те 1998. године.
У недостатку даљих изговора за уништење и пљачку Србије од стране Милошевићевих јагњећих бригада и бахатих велможа из СПС-а, немоћан да одбрани Србију, јер је упропастио и српску војску и економију и покрао здравствене, пензионе и све државне фондове- сулуди Слобин режим почео је као и злотвори са Запада да фабрикује разне афере и наводне „нападе на Устав и државно уређење“ и „терористичке“ групе.
На првом удару била је наравно ОСА- она је сметала режиму, она је сметала лажним десничарима, лажним демократама. Звучало је заиста импозантно како је неки нови Гаврило Принцип или Апис како су окарактерисали поручника Бобана Гајића- направио први устанак и буну после 50 година комунистичког терора.
О ОСИ је на првом „Дневнику“ РТС-а редовно извештавано као о терористичкој организацији широких размера, а дневне новине су на првим страницама пумпале сензационалистичке наслове.
У „Првој српској пивници“ на Теразијама, Бобан Гајић је спектакуларно ухапшен од стране „Кобри“ и то пре него што је отишао на заслужени одмор који није имао годину и по дана- његова служба је настављена борбом против НАТО пакта, па одмор никада није ни користио.
Тог кобног 10. децембра 1999. тада већ поручник Бобан Гајић седео је са „пријатељима“ и „колегама“ који су га већ издали и проказали државним службама. Бобан је знао још од претходне ноћи да ће бити ухапшен, од блиског колеге, који  му је признао да је Бобана оцинкарио под притиском.
Рат је завршен срамном капитулацијом режима Слободана Милошевића. Народ Србије и војска који су бранили Србију до задњег дана били су издани и предати НАТО пакту. Велико је незадовољство владало у редовима војске и резервног састава: људи су жртвовани узалудно, цивили су изгинули ни криви ни дужни, држава је разрушена и разрована до темеља, ОВК је тријумфовао- а режим је путем медија славио неку своју пирову победу и крвави „мир“!
Мук у народу слутио је да ће доћи до побуне и процене војно-безбедоносних служби режима су знале да тај мук може да пређе у хук олује. Тзв. „опозиција“ која се вратила из иностранства још се није договорила око фотеља, па иако је Запад сипао милионе долара за „револуцију“ кукавички лидери опозиције нису хтели да се супротставе режиму који је био већ на коленима, јер је рањена звер ипак најопаснија.
Режим Слободана Милошевића окрутно је и преко ноћи склањао противнике: убијени су мучки и Иван стамболић, Славко Ћурувија и стотине других личности које су могле да угрозе владавину Слободана Милошевића.
ОСА је била погодна жртва да се ућутка побуњена Србија и да се покаже опозицији на шта је све режим спреман. Наравно, режим није смео да хапси лидере ДОС-а јер је Запад отворено стајао иза њих, нити је режим прогањао лажне десничаре- знало се да они само причају приче.
ОСА је била одлична жртва за пример и упозорење правим завереницима  и свим огорченим противницима режима. Од узорног студента и питомца Војне Академије, официра који је награђен и похваљен од својих старешина, од поручника који је са својим војницима бранио Србију од НАТО пакта, Бобан Гајић је захваљујући сатанизацији од стране режима постао „терориста“ и бандит.
Ухапшен уместо правих криминалаца и терориста ОВК, Гајић је бачен у самицу где је боравио више од шест месеци.  Сва средства затворске тортуре су примењивана да би признао намеру да убије Слободана Милошевића и свакаве бесмислице које би од злотвора Милошевића направиле „јадну жртву“. На преко 50 страница оптужнице, сем лажних сведочења стотине „сведока“, застрашених и уцењених људи из Гајићевог окружења- никаквог доказа није било. Све што је планирао и намеравао кроз покрет ОСА, Гајић је отворено и признавао- своје циљеве је достављао и медијима који су га објавили.
„Да сам само то хтео и да сам мислио да је само Милошевић тај један узрок наше пропасти- он не би ни знао шта га је снашло јер је историја показала да су војне завере биле најопасније и најтајније. Нисам ни глуп, ни необразован толико да планирам атентат и да за то зна пола Србије. Па ја сам знао још од 12.јула 1998. кад су ме хапсили због пропагандних делатности против режима да ће ме службе пратити и пазити шта радим. А то да сам имао велику подршку и у војсци и међу војницима, и од стране људи широм Србије- то је тачно. ОСА се чак ширила превише брзо и готово неконтролисано. Понакада су се групе људи потписивале као ОСА и објављивале свашта, а да ја нисам ни знао о чему се ради док не објаве новине. Сви који су ме икада упознали знали су и поред љагања са РТС-а ко сам ја у ствари, тако да ме сва Милошевићева рафална паљба и клеветање нису много дотицали. Шта више, затвор ми је омогућио да политички сазрим, да саберем сва своја размишљања и да направим нову тактику за победу режима. Ниједног момента нисам губио дух побуне и присебност. Моји идоли су били војвода Воја Танкосић, војвода Степа Степановић, мајор Гавриловић, војвода Путник, војвода Синђелић, војвода Мишић -  а они нису знали за страх, предају и повлачење.“
Режим је и поред ОСЕ, Паука и других афера пао, јер је сваком човеку у Србији у кући био доказ издаје и умне поремећености режима Слободана Милошевића- њега, његове жене, разулареног сина и његових бахатих слуга који су се понашали као мали владари и феудалци. Сваки је човек у Србији имао доказ у свом животу погрешне и анти-српске политике због које су опљачкани сви државни фондови, упропаштена сва предузећа и фабрике, због којих су уништени српска војска, здравство, школство, култура и духовност.
Слободан Милошевић и његова булумента упропастили су све чега су се дотакли, а НАТО је својим бомбама покрио трагове пљачке и издаје.
На жалост, док је ОСА робијала у војном затвору, лажна опозиција се наметнула и 2000. се дочепала власти. ДОС који је Запад скрпио сабирајући лидерчиће с конца и конопца, удружујући и шуто и рогато, само је засео у вруће фотеље СПС-а. Требаће читавих 14 година да српски народ схвати још једну подвалу и перфидну замку са Запада.
ДОС се 2000. није журио да ослободи праве родољубе из ОСЕ- чак су  припадници ОВК који су се теретили за зверска убиства српских цивила на Косову ослобођени од стране ДОС-а, упркос материјалним доказима о њиховим зверствима. ОСА је и даље робијала. Да није било протеста глађу родбине Осиних породица и молбе монаха са Хиландара да их нова власт ДОС-а ослободи- ко зна да ли би и када ОСА изашла из тамнице.
Помиловањем др Војислава Коштунице, ОСА је после тачно годину дана дочекала ослобађање, али не и правду. Врло брзо, Бобан Гајић је увидео да никакве револуције није ни било и да је читава пето-октобарска фарса само подвала Западних сила.  
Српски народ, залуђен и срећан свргавањем Слободана Милошевића још увек је био слеп да прочита ДОС. Зато је након изласка из затвора Бобан Гајић наставио своју борбу иако су га многи питали чему та борба, када смо наводно слободни од Слободана.
Нуђено му је да се врати у Војску, да се прикључи разним странкама из ДОС-а, да преузме функцију у МУП Крушевац, да води неке НВО по налогу ДОС-а- али Бобан је остао при своме.
ОСА је наставила да постоји и ради у другој форми, на другачији начин али са истим циљевима. Са седиштем у родном Крушевцу, Бобан Гајић наставља да ради на буђењу Србије  са новим, младим људима и разним акцијама за отрежњење народа: предавања, трибине, добротворне акције, културни догађаји, протести и петиције.
Ипак, ОСА се полако укључује и у политички живот Србије, а не само Крушевца, јер се велики друштвени проблеми нису могли решити грађанским акцијама већ системским решењима, а то је значило активно укључење у државну политику. На разним нивоима избора у Србији: председничких, парламентарних и локалних, до 2003. године Бобан Гајић се засигурно уверио да ДОС није ништа другачији од режима лудог Милошевића и да нам после једног краха из 1999. године следи нова пропаст и ново ропство. Све што НАТО није успео војним путем, сада ће ДОС одрадити тактиком „кувања жабе“: мрцварити Србију и продавати део по део, упропаштавати економију и задуживати се док коначно не банкротирамо.
„Различите и многобројне акције ОСЕ помогле су ми да будем у народу и да из прво руке видим и чујем шта се заправо дешава у Србији. Учешће на разним изборима отворило ми је очи и схватио сам да је ДОС инсталиран од самог почетка свог постојања. На сваком кораку сам могао да се уверим у велеиздају новог жутог режима- пето-октобарски криминалци, једна бескрупулозна жута хорда растргла је Србију као ратни плен. Као да нису рођени у Србији, као да нису људи већ звери, жуте, кукавичке „демократе“ упропаштавале су све темеље државе и то жешће и упорније од Милошевића, јер уз помоћ НАТО пакта, Европске Уније и ММф-а, жути режим више није имао ниједног непријатеља пред собом.“
„Манипулација медијима, срамне коалиције и намештани избори, пљачка државне касе, постављање издајника на чело власти, тотална продаја националних интереса и пљување по српској историји и кутури- то су само најкрупније заслуге жуте хорде за пропаст Србије. У целој српској историји од времена пре Христа, од првих слова српског писма „Србице“ па до дана данашњег, никада није било таквих штеточина  као што је био жути режим пето-октобарских криминалаца.“
„ Нисам могао да људима отворим очи, да им укажем куда све то води- само су малобројни увидели истину и придружили се ОСИ. Данас, 2014. године- читавих 14 година од доласка ДОС-а на власт, Србија је прогледала, али пето-октобарски криминалци још увек нису кажњени за своја злодела велеиздаје, пљачке и криминала. Они су још увек на слободи, они су још увек милионери, они се још увек оглашавају у јавности Србије и делују политички, уместо да већ заслужено робијају након одузимања незаконитио стечене имовине. О томе што су НАТО пакту опростили убиство стотина хиљада људи, жена и деце који су оболели или већ умрли од рака, тумора, саркома, лимфома- не могу ни да говорим! Штета од 120 милијарди долара опроштена је земљама НАТО пакта који је Србију бомбардовао у име окупације и за интересе терористичке ОВК. Србија је још намерно додатно задужена код ММФ-а и доведена у стање банкрота. За све ове заслуге, жута хорда још увек не одговора пред законом, јер је жути режим осотонио и урушио све темеље државе: уништио је Војску, корумпирао судије и полицију, опоганио здравство, образовне институције, државну администрацију.
Што је најгоре, након 14 година усађивања болесне Западне идеологије трулог капитализма, монополизма, криминала, сатанизма и свих друштвених болести са Запада- сам народ Србије је изгубио своју душу, своју културу и своју изворну православну цивилизацију. Помодарство, кич и неморал сваке врсте увео је жути режим у Србију. Од најмлађих па све до најстаријих грађана Србије, затровани смо тим ђубретом од „Западне“ културе- најгоре људске мане, неморалност, кукавичлук, себичњаштво, лукавост, грамзивост, љигавост, нечовечност- све то је жути режим потурио као „вредности“ њихове труле владавине.
Зато ја не одустајем од борбе- или ће нас уништити до краја жута хорда повампирена ове 2014. године уз помоћ побеснелог Запада који се руши у дуговима и у сопственој пропасти- или ће народ Србије коначно да криминалце стави иза решетака и почне да живи слободно.
Зато је Ослободилачка Српска Армија порасла у Српски Народни Фронт, јер ће нам требати  не једна већ стотине снажних армија уједињених у један фронт, у једну непробојну линију одбране Србије: армија студената, армија пензионера, армија жена, армија деце, армија радника, армија сељака, армија уметника, армија научника, армија свих који Србију воле и који желе да остану овде.
ОСА је била претеча у оно време када нико није смео да се стварно супротстави Милошевићу. ОСА је основана 7. јула 1999. на дан Светог Јована Претече и она је имала своју часну улогу у новијој српској историји.
Српски Народни Фронт са циљем уједињења целе Србије- у земљи и у дијаспори- основан је 12. фебруара 2010.године,  на дан Света Три Јерарха, у Београду. Као и овај празник,  којим су света Три јерарха ујединила разједињене и  завађене хришћене, Српски Народни Фронт жели да уједини све вође, групе, покрете и појединце да би зауставили међусобне препирке и нејединство у народу које нас води право у пропаст и крах- и државе и народа.
Српски Народни Фронт отворено најављује једну тоталну револуцију у Србији: моралну револуцију, културну револуцију, друштвену револуцију. Правда и солидарност, хуманост и љубав морају постати темељи нове и другачије Србије. Револуција која долази је неминовна, јер је Србија посрнула и ретардирала на свим пољима живота- ништа више није за поправку и ништа није очувано да може постати семе напретка. Ако будемо мудри та револуција ће брзо доћи, ако будемо солидарни та револуција ће бити масовна, ако будемо доследни та револуција ће бити успешна.
Иако наша садашњост није ни лепа ни наивна, ја вас од свег срца молим да широм отворимо очи и да што пре сабијемо редове, јер не вреди затварати очи пред истином, ни жмурити пред олујом која долази. Заједно смо као народ и држава способни да саградимо ту барку за спас од олује- али пре спаса, морамо се одрећи сваке прљавштине и преваре и одбацити оне који нас вуку у блато и грех.
 Мора се одвојити жито од кукоља, мора се одвојити човек од звери, мора се подићи праведник, а срушити издајник. Другачије, Србији нема спаса, јер Србија више неће имати деценију да прогледа и да се смисли којим ће путем.
Време је сада да устанемо, јер смо давно заспали у мраку и лежали, сада се пробудите!“

Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

Продајни кутак

knjiga-osina-celija