boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

ivan-grozni-1Чињеница да једну страну троугла византијско – руског породичног порекла Ивана IV Васиљевича ,, Грозног ’’ ( владао од 1547. до 1584. године, а од противника, неистомишљеника и злонамерних тако прозван ), цара свих Руса, затвара српска линија, мало је познат нашој широј јавности. Управо српска генеалошка карика Иванове мајке Јелене Глинске, повезује његове корене са нашим средњовековним династијама: Немањићима, Лазаревићима, Бранковићима, Дејановићима и Јакшићима чији је она директни изданак. Њен син, у четвртом родословном колену, потомак је  чувеног војводе Ђурађа Бранковића, Јакше.
С очеве стране разгранато породично порекло сеже до сјаја и достојанства Ромејског  ( визнтијског ) кроз који су поново уткане златне нити српства. Наиме, његов деда, велики московски кнез Иван III оженио се 1472. године наследницом византијског престола Зојом ( Софијом ) Палеологовом, унуком последње и једине византијске царице – Српкиње, Јелене Драгаш Дејановић.Била је уједно синовица последњег ромејског автократора Константина Палеолога – Драгаша. Брак је осмислила папска дипломатија уз директно ангажовање кардинала Висариона, иначе пореклом Грка.

Опширније...

ivan-grozniПрви владар Русије који је понео титулу цара 1547. године био је Иван Четврти Васиљевич Грозни. О његовој суровости су се испредале бројне легенде, а нарочито оне да је био немилосрдан према свима који би му стали на пут. Преносило се са колена на колена да је сатирао и мучио не само непријатеље, већ и сопствене поданике, те да је у нападу беса убио и сина Димитрија. Историчари, руски и домаћи, доказује се данас да су многе приче о једном од најмоћнијих владара света пуне клевете и измишљотина. Пре свега, око надимка Грозни. Једни доказују да тај надимак није стекао, него наследио, јер га је први понео царев деда, Велики кнез Иван Трећи. Други, пак, наводе да је цар Иван добио надимак Грозниод својих савременика, и то у преводу Страшни, јер је непријатељима Русије уливао страх победама у освајачким походима. Јака Русија ни тада није одговарала Европи и зато, сматрају историчари, и нема ничега чудног што су управо у то доба писани памфлети препуни бесмислица. Тако је, на пример, Ивану Грозном приписано и да је наредио ликвидацију десетак хиљада новогордских побуњеника, иако су историчари касније доказали да су побуњеници били жртве куге.

Опширније...

ruski-carНиколај II Романов је био један од ретких светских државника који су према Србији и њеном народу гајили искрене симпатије.
Руско-српско пријатељство је имало своје успоне и падове од васкрса српске државе 1804. године до данашњих дана. Русија се показала као сила заштитница, како српског тако и осталих хришћанских народа на Балкану, током њихове борбе против Отоманске империје. Руски утицај на Балкану је често долазио у сукоб за утицајима других великих сила, превасходно Аустроугарске империје, која је у великој мери креирала политику Србије крајем 19. века и утицала на њено ширење на југоисток.
Промена династија после Мајског преврата и долазак Карађорђевића на власт представљало је златно доба односа Србије са Русијом. Романови су се у многоме повезали са две тадашње српске династије, Карађорђевићима и Петровићима, тако да су све три породице међусобно ородиле.

Опширније...

baronВихор руског грађанског рата (1917. – 1922.) и несрећна изгнаничка судбина учиниће да нова отаџбина руском царском генералу и барону, Пјотру Николајевичу Врангелу, постане краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и у њој Сремски Карловци. За четири године, од 1922. до 1926., главнокомандујући царистичке Беле армије боравиће, радити и стварати у Бранковом завичају, на питомим обронцима Фрушке горе, носталгично уздишући за мајком Русијом.
Будући заповедник белоармејаца био је племићког порекла. Свет је угледао 15. августа 1878. године у Новоалександровску, у Ковенској губернији, чија територија данас припада Литванији, али је у време бароновог рођења била у саставу огромног Руског царства. Ростовску реалну гимназију завршио је 1896. године, а Горњи институт у Санкт Петербургу 1901. када ступа у редове гардијског коњичког пука да би већ следеће године био унапређен у официра. Руско-јапански рат 1904 -1905. године била је прилика за Врангела да покаже војнички таленат, али и да стекне ратно искуство.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija