boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

romanovЦаризам у Русији је практично срушен у недељу 26. фебруара (11. марта по новом календару) 1917. године. Тог дана је председник Думе М. В. Родзјанко из Петрограда телеграфски известио цара Николаја II да су прилике крајње озбиљне:
 „У престоници је анархија. Власт је парализована“, саопштено је, између осталог, кратко и недвосмислено у телеграму.
Сутрадан, у понедељак ујутро, у устанку, који је назван Фебруарском револуцијом, учествовало је десет хиљада војника, којима се до подне придружило још петнаест хиљада, а до вечери је већ било 67.000 војника.
У следећих неколико врло бурних дана двовлашћа, који нису прошли без људских жртава, што је свему давало драматични оквир, цар Николај Романов је био суочен са неминовношћу да одступи са престола. И то је, у четвртак 2. марта (15. марта по новом календару), учинио два пута. Прво је, после разговора са официрима свога штаба, у три часа поподне изјавио да се одриче престола у корист свога сина Алексеја, спремајући се да то објави посебним манифестом. Али после разговора са А. И. Гочковим и В. В. Шуљагином, изасланицима Думе, који су због тога посебно допутовали у Псков, где се цар налазио, Николај II Романов се око десет увече одрекао престола у своје име и у име малолетног сина Алексеја, који је тада имао тринаест година, а у корист свог десет година млађег брата, великог кнеза Михаила Александровича.

Опширније...

romanoviПосле Једренског мира склопљеног између Русије и Турске 14. децембра 1829. године, Србија је успела да добије аутономију. Турска се, на притисак Русије, обавезала да кнезу Милошу врати шест нахија из доба Карађорђеве Србије, и да испуни услове Акерманске конвенције, на основу које је створена србска аутономна Кнежевина.
Трагедија Кримског рата, у коме је Запад стао на страну Турске против Русије, Србију је ставила под утицај западноевропских држава. Ипак, славенофилски покрет у Русији, на челу са Хомјаковом,Кирјејевским и браћом Аксаковима, гајио је све симпатије према коначном ослобођењу Срба од турске власти, што се нарочито видело када је на престо дошао цар Александар Други, који је имао разумевања за словенофилске идеје.

Опширније...

За време Другог светског рата у Србији је било подела…партизани, четници, недићевци, љотићевци, четници Косте Пећанца (све сами СРБИ) …после рата југословени …а надам се садa само СРБИ… Па ваљда смо нешто научили…нећемо се ваљда опет делити…а истину морамо знати и из ње нешто научити…грешили смо и испаштали…једино шта нам је остало је да будемо јединствени и искрени… праштајмо на сопственим грешкама, Срби смо!!!
Где су корени пропасти… Православни народ напале су у двадесетом веку две најмрачније организације света, две интернационале: ватиканска интернационала, и комунистичка интернационала – Коминтерна, настала у Москви 1919. године, а корени јој потичу из Ватикана.
Те две авети, та два осведочена зла, две злочиначке идеологије – довеле су двадесетог века, СРПСКИ и РУСКИ православни народ не само на ивицу материјалне беде, него су их економски упропастиле за цели један век, а можда и дуже. Оне су оба ова јуначка, достојанствена народа, са најсветлијим тардицијама, историјом, културом и цивилизацијом, довеле на ивицу биолошког опстанка, до истребљења и нестанка.

Опширније...

leksoПриче о легендарним катанама и сјајним мачеваоцима самурајима надалеко су познате. Међутим, ово је истинита прича о ратнику са ових простора који је у двобоју мачевима победио самураја. Његово име је Александар Лексо Саичић.
Александар Лексо Саичић (Виницка, 5. август 1873. – Цетиње, 7. април 1911.) је васојевићки јунак, рођен у селу Виницка код Берана. Он је још у раној младости показивао изванредне особине: окретност, лакоћу, брзину, вештину покрета, хитрину и све то касније крунисао великом храброшћу.
Лексо Саичић је био капетан црногорске војске, а упамћен је по невероватном умећу руковања сабљом.
Гимназију завршава у Дубровнику одакле прелази у Београд где похађа Пешадиску подофицирску школу. Након подофицирске школе бива три године у Црној Гори где је постављен за ађутанта васојевићке бригаде. Као војник са жељом за даљим усавршавањем одлази у Истамбул где ступа у Турски војску као поручник царске гарде где службује три године. Из Истамбула одлази у Манџурију и прикључује се Руској војци где бива унапредјен у чин подпоруцника.Ту га је затекао 1905 и велики рат измедју Русије и Јапана.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija