boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

Аутор: Ненад Кесић


-Док не повратимо идентитет који су нам славни преци и прави узори оставили, нема нам изласка из ове рупе.-


Моја мајка била је учитељица и много је волела свој посао. Како је био обичај и део њених школских обавеза, водила је своје ђаке у Кумровец, у "родну кућу друга Тита". Нама децu су још од првог разреда сликом преко целе прве стране буквара и историјских читанки, па и свих других уџбеника, орвеловски урезивали у памћење човека у официрској униформи учећи да је то "маршал Тито, у целој историји највећи син наших народа и народности" и човек којег морамо много да волимо. Данас се озбиљно питам није ли Орвел своју "1984." најпре Титу послао, 47., 48.- док је још била у рукопису?! То штиво и наша колективна шизофренична занесеност тзв. Титовог доба у невероватној су паралели.


На таквој наобразби било је свакако пожељно да деца из целе социјалистичке Југославије у што већем броју посете родну кућу вољеног вође, ваљда да га после тога воле још више. Кад се мајка вратила, остало ми је у сећању њен загонетно-сумњичави смешак говорeћи утиске о месту које је са својим ђацима посетила. Шапатом, у сопственој кући, у оквиру наше породице, изразила је велику сумњичавост у аутентичност тог места. Била је сасвим убеђена да је тамо све намештено и да "и луд види" да нема говора да се ту наведени нам маршал родио, него је, како је рекла, све изрежирана сценографија!

Опширније...

selo-miscici-1На овом месту, велики жупан Стефан Немања, први пут је на руке примио свог трећег сина, од Бога измољеног у позним годинама. Велики и премудри Стефан Немања, разнежен и преплављен љубављу дочекао је то мало и ситно чедо речима: „Мишче моје мало!“. Тако од оних времена до данас остаде име тог места а данас засеока- Мишчићи!
Мишчићи, ту све грми од историје, историје нас и нашег порекла. Родно село Светог Саве у коме се отац Велики жупан Стефан Немања на рођењу обратио речима: „Мишче моје мало“. И тако село доби име. Стефан Немања, заточен на брду изнад Ковачева загледан у једно друго брдо које је једино видео из своје ћелије, молио се Светом Георгију за избављење. И био је избављен, након чега је решио да подигне манастир Ђурђеви ступови, у стилу који представља комбинацију византијске архитектуре на истоку и романског западног стила. То се десило 1171. године. Иначе, Стефан Немања се двапута крстио. Једном у латинској цркви у Зети а други пут у Цркви Светог Петра и Павла, на пар километра од Мишчића. Она је настала у 8. веку и представља вероватно најстарији хришћански споменик на овим просторима. Село Дежева, где су живели српски краљеви тог времена.

Опширније...

У археолошкој карти Новог Пазара, Тутина и Сјенице побројано 1.500 археолошких локалитета старог Раса. Налазишта, од праисторије до савременог доба, систематски пописана, илустрована и представљена. Немањићи одавде кренули да праве државу
ПОДАЦИ о 1.500 археолошких локалитета Раса су ових дана по први пут сабрани на једном месту, у књизи "Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице". Налазишта од праисторије до савременог доба, раштркана на 2.359 квадратних километара крајњег југозападног угла Србије, систематски су пописана, описана, илустрована и представљена на топографским картама.
  Ово је простор великих миграција и имиграција, јер је од праисторије до Велике сеобе Срба овуда пролазио важан пут кретања људи, робе и цивилизација. Пописани су локалитети свих периода, а највише има српске средњовековне баштине. Број од 1.500 локалитета није коначан. Непрестано проналазимо нове и надам се да ће овај "каталог" бити добар водич за будуће истраживаче - каже археолог Драгица Премовић Алексић, директор Музеја Рас у Новом Пазару, која наглашава помоћ Министарства културе за објављивање овог дела.

Опширније...

akademija-nauka-i-umetnosti-vodi-anti-srpsku-politikuИвана Мићевић | 22. јун 2014., Вечерње Новости
Историчар, редовни члан САНУ о разлици између дневне политике и стратешких циљева српског друштва и државе
 
РУКОВОДСТВО Српске академије наука и уметности годинама води антисрпску политику. Под изговором немешања у дневнополитичка питања, Академија је остајала нема на суштинска, национална питања као што су Косово, ратни злочини, језик, неуставност Статута Војводине... Упозоравао сам, у оквиру институције, говорио на скуповима, а онда сам о томе почео да причам и ван САНУ, јер као интелектуалац немам право да ћутим.
Овако академик Василије Крестић за „Новости“ коментарише ситуацију у Српској академији наука и уметности, чији је члан већ 33 године. Своје ставове Крестић је недавно објавио и у књизи „Прилози за новију историју САНУ, о меморандуму, САНУ и њеном руководству“.
* Гледано са стране, чини се као да годинама водите битку против челних људи Академије. Чиме још аргументујете да лоше воде најзначајнију научну и уметничку институцију?

Опширније...

vojvodina-dika-srpstvaЈованка Симић | 30. новембар 2013. Вечерње новости
Академик о свом капиталном делу "Срби у Угарској", српско-српским историјским (не)споразумима и данашњој покрајини: Национална свест угарских Срба била је на много вишем нивоу него наша данас
САМОУВЕРЕНИМ и чилим корацима, својственим бившем репрезентативцу у одбојци, академик Василије Крестић (82) успео се пре неколико вечери степеништем до Свечане сале Матице српске у Новом Саду, на промоцију свог капиталног дела "Срби у Угарској (1790-1918)".
Ово научно дело у издању Матице српске, по општој оцени, представља свеобухватни историјски уџбеник за данашња и за надолазећа поколења јер, уз ослонац на резултате рада ранијих историчара, садржи обиље до сада непознатих података које је академик Крестић деценијама прикупљао у архивима Беча, Будимпеште, Прага, Загреба, Новог Сада, Сремских Карловаца и Београда.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija