boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

stradanje1Кратка хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1988)
________________________________________
•  Страдања од Арбанаса под окупацијом
•  Страдања у првој послератној деценији (1945-1955)
•  Четврт века голготе Косовских Срба (1956-1981)
•  Најновија страдања (1981-1988)
Опширнија хроника страдања Срба за последње две и по године (Јануар 1988. - Видовдан 1990)
•  Крстовдан Срба на Косову
•  Година 1988.
________________________________________
Напомена аутора: Овом хроником представљен је само део страдања Срба на Косову и у Метохији, јер је аутор користио грађу Архива Св Синода и, делимично, дневну штампу.
Страдања од Арбанаса под окупацијом

Клање Срба од стране Шиптара-балиста 1941. године.
Хроника садашњих страдања косовско-метохијских Срба почиње тешким ратним временом 1941-1945. године. Основна карактеристика тих српских косовских страдања јесте: насиље над људима и породицама, отимање имовине, скрнављење и рушење српских светиња, прогон са прадедовских огњишта, присилно исељавање, једном речју - биолошки и културни геноцид над Србима.

Опширније...

genocidИз Википедије, слободне енциклопедије
Мапа подручја на којем су фашисти починили геноцид над Србима и другим грађанима Југославије у току Другог светског рата

Концентрациони логори у Југославији у Другом светском рату
У току Другог свјетског рата убијено је од 900.000 до 1.200.000 Срба, по разним изворима. Непотпуна хронологија геноцида је овдје дата, а додатни детаљи о геноциду су дати у чланку Геноцид над Србима у Другом свјетском рату.
1941. година
6. април. Нацистичка Немачка, Фашистичка Италија, Хортијева Мађарска и Бугарска без објаве рата нападају Краљевину Југославију. У Београду је убијено 12.000 до 17.000 људи од ваздушних напада. Загреб није нападнут. Анте Павелић се јавља преко радија из Италије: „хрватски војници, употријебите своје оружје против српских војника и официра. Ми се већ боримо раме уз раме са нашим њемачким и италијанским савезницима.“ [1]
10. април. Нијемци окупирају Загреб. Славко Кватерник проглашава „Независну Државу Хрватску“ у име „поглавника“ Анте Павелића. [1]

Опширније...

Из Википедије, слободне енциклопедије
 genocid
Мапа подручја на којем су фашисти починили геноцид над Србима и другим грађанима Југославије у току Другог свјетског рата

Опширније...

Из Википедије, слободне енциклопедије
Куфераши (њем. Kofferbesitzer - дошњаци, странци) је био српски колоквијални назив за странце, односно аустроугарске чиновнике у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини у периоду између 1878-1918. године. Овај германизам је у српском језику везиван за аустроугарске државне чиновнике који су најчешће по вјерском опредјељењу били римокатолици, а које је Аустроугарска власт доводила у своју провинцију БиХ ради оданости аустроугарској царевини и ради познавања званичног њемачког језика.[1] Куфераши су најчешће били Хрвати, Словенци, Чеси, Пољаци, Мађари, Нијемци и други народи аустроугарске монархије. Према процјенама, у аустроугарску провинцију БиХ се у периоду 1878-1914 доселило између 180.000 и 200.000 Хрвата, Словенаца, Чеха, Нијемаца и других аустроугарских народа.[тражи се извор од 04. 2011.]

Опширније...

Цена српске победе у првом светском рату: 1.247.435 људи, тачно 28 одсто од целокупног становништва Зашто је професор Милорад Екмечић констатовао да је уједињење 1918. "Пирова победа српског народа"?
пише: Васа Казимировић    
До септембра 1915. погинуло је 170.000 бораца. Прелазак Албаније није преживело 77.000 војника. На Солунском фронту живот је изгубило 36.000 Срба. У заробљеништву, живот је оставило 80.000 ратника. А бројцивила који нису сачекали ослобођење пење се на преко 840.000. Србија је у мир и опоравак кренула са око 500.000 ратних сирочади
Тукући се са силама које су биле одлучиле да је поробе и униште као самосталну државу и тако је спрече да оствари своје националне циљеве - да сабере све Србе у свом крилу, а поврх тога окупи око себе све земље настањене Јужним Словенима у Аустроугарској, Србија је у рату 1914-1918. године изгубила силно људство. Имала је толико гробова да их све није могла ни побележити. Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак, по прастаром обичају.
Од 852.000 војника, колико је Србија позвала под ратну заставу, погинуло је на ратиштима или умрло од рана и епидемија 402.435 обвезника. Тако велике губитке, у односу на број становника није имала ниједна друга држава...

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija