boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

Пише Слађана Зарић
На територији Мачве, Јадра, Рађевине, Поцерине, аустроугарски војници су у лето 1914. године починили ужасне злочине над цивилима. У bestijalnostПрњавору, Лешници, у Петковици, Липолисту, Цуљковићу, Добрићу, Богосавцима убијали су старце, жене, масакрирали децу.
Српска војска успела је да за осам дана порази моћну аустроугарску војску и да је натера да напусти Србију. После пораза на Церу, аустроугарски војници су, како бележи чешки писац и припадник царске војске Егон Ервин Киш, безглаво почели да беже. Коњаници су тада мамузали коње, војници су препливали Дрину, желели су што пре да нестану из Србије. Српска војска, која их је гонила, у ослобођеним селима Мачве наилазила је на стравичне злочине.  
 
Аустроугарски војници вешају мајку четворо деце из села Јевремовца у Мачви
Влада Краљевине Србије предузела је паметан потез. Мудрост политичара који су тада водили земљу још једном је дошла до изражаја. У Србију су позвали објективне, непристрасне и најпознатије европске криминологе и патологе. Најчувенији међу њима био је цењени швајцарски криминолог Арчибалд Рајс - каже за документарни филм „Србија у Великом рату" професорка Филозофског факултета Мира Радојевић.

Опширније...

Пише: Васа Казимировић    
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци Тринаестог (загребачког), никад се нису предавали, најчешће се борећи до последњег метка. Беч је овако рачунао, гурајући Хрвате, Словенце и Личане против Србије: ако наши пукови победе, нема шта да бринемо, а ако србијански пукови потуку наше, код словенског живља Монархије остаће страшна мржња на Србију. И заиста. Како пише Душан Николајевић, "Хрвати, опљачкани и деградирани и пред Бечом и пред Пештом, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани исељеник, бранио је своје господаре! Уместо да на аустријску објаву рата Србији одговоре крвавим незадовољством, аустријски Словени кренули су на Србију с ропском мржњом".

Опширније...

zlocin1Из Википедије, слободне енциклопедије
Аустроугарски окупатор је у Србији и Црној Гори подвргао становништво безобзирној економској експлоатацији и завео крајње суров режим са трајним циљем да у Србији сломи свест народа о самосталној држави. Уништавао је културна добра, забранио ћирилицу, из школских програма избацио Његоша, Б. Радичевића, Змаја, Шантића и друге родољубиве песнике. Завео је преке судове и вршио интернирања у великим таласима и по 50.000 људи у злогласне концентрационе логоре, где је од терора страдао велики број људи а нарочито деце, због чега је међународни Црвени крст интервенисао.
У току Првог светског рата аустроугарска власт појачала је терор у југословенским земљама под њеном влашћу. На десетине хиљада југословенских родољуба из Босне и Херцеговине, Хрватске, Далмације, Војводине и Словеније интернирано је у концентрационе логоре у Добоју, Марибору, Араду, Ашаху, Комарну, Дахауу, Нежидеру, Болдогасоњу, Грацу и другим, а од преких судова као и у тзв. велеиздајничким процесима у Сарајеву, Бања Луци, Загребу, Љубљани, Марибору и другим, осуђен је на смрт стрељањем или вешањем велики број људи.

Опширније...

radio-samСвједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока о томе што се све догађало и на које се све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње.
Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене или прешућиване, и због онога није још вријеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вријеђало осјећаје народа коме су усташе припадале… Наљутит ће се пријатељи, али и непријатељи са којима у будућности мислимо да будемо пријатељи. Све то зло нека чека боље прилике. Не треба прикупљати, записивати и објављивати о тим ужасним усташим злочинима, чему евидентирати масовне гробнице, стратишта, откривати бездане јаме, ексхумирати из њих жртве. Боље је да оне у миру почивају тамо гдје јесу и томе слично.
Шутњом се прикривало много тога. Ћутало се све под изговором да би све то сметало братству и јединству наших народа и народности.
Да се о злочинима није ћутало, да су социјалистичке власти Хрватске кроз за то надлежне институције на вријеме и организирано прикупљале податке, документе, сјећања преживјелих, да нису прешућивале уништавање и оно мало сачуване и постојеће грађе, већ да су стручно и научно приказивале истину, сигурно се злочини не би поновили.

Опширније...

deca-logora-dijana-1О логорима Независне Државе Хрватске, посебно о њеном цен- тралном логору Јасеновац, постоји релативно богата историографија. Ипак, најмање је радова научне историографије, као и критички приређених зборника документата. Међу њима темељни значај свакако има зборник који је приредио пуковник Антун Милетић.1 У групи мемоарских извора по својој вредности издвајају се сећања заточеника писана непосредно после догађаја, или у краћем року после њега, посебно ако се ради о образованим људима који су дуже боравили у логорима и имали прилику да виде и сазнају релативно много. По много чему овде се издвајају сећања др Николе Николића и Илије Јаковљевића.2 Када је реч о страдањима деце у усташким логорима и акцији њиховог спасавања у првом реду треба истаћи радове Драгоја Лукића.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija