boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

sad-cetvrti-svetski-ratНовости Онлине | 04. јануар 2015.
Саветник Владимира Путина, академик и бивши министар Сергеј Глазјев, оценио је да Русија располаже могућностима да осујети опасност прерастања грађанског рата у Украјини у Четврти светски рат.
Саветник Владимира Путина, академик и бивши министар Сергеј Глазјев, оценио је да Русија располаже могућностима да осујети опасност прерастања грађанског рата у Украјини у Четврти светски рат и да истовремено сачува јединство Руског света.
Одговарајући на питање зашто говори о Четвртом светском рату, Глазјев је указао да је хладни рат био заправо Трећи светски рат који се завршио распадом СССР.
''Американцима је потребан рат да би сачували своју доминацију. Јер, управо су два прва светска рата од САД направила суперсилу. Они схватају: да Русију морају да разоре да би је заузели. Зато и настоје да нас сукобе са Украјином. То је стара политичка традиција. Треба се присетити Бизмарка или савременијег 'поклоника' наше земље господина Бжежинског, јер је и он, као и велики немачки канцелар, убеђен да Русија без Украјине није држава'', изјавио је Глазјев.

Опширније...

vedrana-rudanВедрана Рудан (хрв. Ведрана Рудан; Опатија, 20. септембар 1949) је хрватска књижевница и колумнисткиња листа „Национал“ где пише колумну „Злоће и поврће“. Борац је за женска права.
Завршила је Педагошку академију у Ријеци – како сама наводи „српски или хрватски“ и немачки језик. У животу је, пре него је постала позната, радила разне послове - била је учитељица, туристички водич, сладолеџија, новинар за више хрватских новина, уредница на радију...
Позната по свом непристрасном и сочном језику, 1991. је добила отказ. Правоснажном судском пресудом је 1993. враћена на посао али јој је било онемогућено да ради па је сама дала отказ. Године 2003. одлучила је да ће бити књижевница. Јануара 2009, због антисемитске изјаве на Дан Холокауста, добила је отказ на „Новој ТВ“.
Пише кратким, бритким стилом, духовито, „без длаке на језику“. Узима у заштиту оне који су остали без посла, сиротињу, угрожене жене, обичан народ. На мети су јој тајкуни, власт, банкари, хипокризија у Цркви, приватизација, улазак Хрватске у НАТО, и многе друге. Члан је хрватског друштва писаца, а књиге су јој превођене на енглески, немачки, пољски, словеначки, руски, македонски, мађарски. По књизи „Ухо, грло, нож“ рађене су позоришне представе у хрватском Театру 101 и српском Атељеу 212.

Опширније...

ukrajnici-seku-tortuНовости онлине | 13. јануар 2015.
На ЈуТјубу се појавио снимак који приказује једну крајње болесну ствар, а реч је о једној од божићно-новогодишњих прослава у Кијеву
Група младих људи је одлучила да отпочне празничне дане тако што ће „заклати“ руску бебу, а то су урадили на симболичан начин у једном кијевском клубу. Клуб је „Хот Бар“ у Кијеву, а направили су торту у облику руске заставе на којој је положена беба.

На снимку се види како један од присутних уз смех сече бебу уздуж и попреко, а све је пропраћено овацијама окупљених на овој прослави. Човек који је секао торту у једном тренутку пита окупљене: „Да ли неко жели руку?“.

Опширније...

sta-ocekivati-kresticЉиљана БЕГЕНИШИЋ | 19. јануар 2013.
Академик о српско-хрватским односима, Косову, Европи, Војводини, Академији, политичарима: Циљ је велика, етнички чиста и римокатоличка Хрватска. Свој брод смо везали за ЕУ, која нам одузима Косово
 
Василије Крестић
ЦИЉЕВИ хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаједињење делова Војводине. Сви наши политичари који преговарају са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То је стандардна хрватска политика и она се лако не мења.
Академик Василије Крестић, који дуги низ година изучава историју српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштају у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен је Крестић, могу се градити само на реципроцитету - колико даш, толико добијеш.
- Односи Србије и Хрватске су на веома ниском нивоу и не треба имати илузија да ће се они брзо мењати. Толико су поремећени, а толико дуго ремећени, да их није лако, као што рече наш председник Владе, ресетовати. Јер, од ресетовања лоших односа, добијате лош резултат - каже Крестић.

Опширније...

micitak-suzuki"За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе и што се овде очувало духовно", каже професор историје уметности са Универзитета Окајама Мићитака Сузуки.
 
Професор Мићитака Сузуки скупља три прста, подиже десну руку и крсти се док улази у београдску Саборну цркву. Уместо ми њему, гост из Јапана нама објашњава стил иконостаса - ко га је започео а ко завршио и због чега воли ово ремек-дело. Лекцију држи попут правог домаћина, на течном српском језику. Шапатом, да не ремети тишину храма.
На Светој Гори, у Хиландару, пре 14 година, крстио се и примио свету тајну православља. Монаси су му наденули име Сава. Сава Хиландарски.
- На Хиландар нисам отишао са планом да се крстим. Али док сам тамо боравио, пожелео сам да то урадим - присећа се Мићитака Сузуки. - Мислио сам да нисам спреман, јер нисам знао молитве, ни да се правилно прекрстим. Ђакон ми је рекао: "Вера у Бога је довољна. Све остало ћеш научити".
На званичној страници Универзитета Окајама, на ком предаје историју уметности и српски језик, пише његово име Мићитака Сава Сузуки.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija