boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

sveti-ciljevi

Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

(део из романа)
...Последње што му пред очима прође беше једна поворка дуга, на Југу Србије где су падале радиоактивне бомбе. На челу поворке ковчег самртни од дечје колевке мањи. У њему лежало је склопљених окица мушко српко одојче које се ни заплакало није. Мати му ни једном не чу гласа. Умрло је, јер се болесно зачело у утроби озрачене мајке, од осакаћеног младог оца коме је НАТО откинуо руку и спржио га ђавољим жигом ко зна каквог отрова који су на нама испробавали. Родило се то јадно чедо без гласа, мртво и отрова пуно, изобличеног тела и због болести преслабог срца да победи тај храбри НАТО што је и нерођене Србе унапред црном земљом даривао.
„Узалуд си на овај свет дошло стегнутих шачица малих, ово није твоја битка мали анђеле! Али ја ти обећавам да ћеш са неба спокојно и са осмехом на лицу дочекати да гледаш своју браћу и сестре који ће да живе.“ -младић је шапутао бебици у сандуку, пошавши да је помилује руком. Али та тужна слика узмаче пред њим.

Олуја се над тим малешним гробом диже и замути поглед на велику српску муку: дажд Божји са неба удари као Судњега дана, а громови и муње удараху са свих страна цепајући наше окупирано небо под будним оком светске звери. Као да ће олуја на место наших немоћних, болесних и голих руку да раскида ланце које нас још увек стежу док и даље сваког дана покапамо наше жртве. У јеку олује, младић упаде у пијавицу и у срцу грома ослепи га бљесак који је спржио његову бол у грудима и спалио његове крваве мушке сузе. Страшни топот заглуве му уши и он осети како стрмоглаво према земљи пада...

Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

Продајни кутак

knjiga-osina-celija