boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

stepa-stepanovic1Степан Степановић – Степа (Кумодраж код Београда,[a] 28. фебруар/11. март 1856 — Чачак, 27. април 1929) био је српски и југословенски војвода.
Учесник је српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде, дивизије и помоћника начелника Главног ђенералштаба. Два пута био је и министар војни. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912—1913) Степа Степановић је командовао Другом армијом.
У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника, руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Коцељеве и Текериша. У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса чиме је омогућио победу Срба у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе.

Опширније...

verica-baracРођена је 14. јуна 1955. године у Мрчајевцима код Чачка, где је завршила основну школу и гимназију, а у Београду је 1980. дипломирала на Правном факултету и положила правосудни испит. Била је један од лидера антиратног протеста Грађанског парламента Чачка за време НАТО бомбардовања. Учествовала је у оснивању Грађанског парламента Србије 2000. године. Скоро девет година је била председница Савета за борбу против корупције. Три пута се борила против рака, први пут 1996, потом 2000, али је последњу борбу, нажалост, изгубила. Преминула је 19. марта 2012. године.
За председницу Савета за борбу против корупције именована је маја 2003. године. Време које је провела у Савету посветила је максимално борби против корупције. Није уступала ни пред највећим државним чиновницима, а редовно је међу њима постојала нетрпељивост и разна неслагања. Њене критике су ретко када уродиле плодом, а биле су упућене владама свих режима, а редовно премијерима и председнику. Често је у свом раду била спутавана од стране својих колега и сарадника, лошим информисањем или избегавањем. Али упркос свему, увек је чврсто веровала у оно што ради и то је био највећи разлог што се није предавала до последњих дана. Верица је била један илегалац у згради Владе, са мало подршке.

Опширније...

carica-jelenaПрича о српској принцези која је шест деценија седела на константинопољском престолу и била мајка двојице последњих источноримских царева.
Царица Јелена Палеологина (1364-1450), Мајка Константина XI, последњег византијског императора, и његовог старијег брата (и претходника на престолу) Јована VIII, српска принцеза из породице Драгаш-Дејановић, директни изданак светородне лозе Немањића (под старост замонашена с именом Ипомонија), готово шест деценија седела је на цариградском престолу.
Из дуге поворке ликова који су током 1.123 године седели на константинопољском престолу, један бисмо желели посебно да осветлимо: заборављени лик што нас проматра из сумрака Царства чије је сунце већ готово сасвим зашло и зоре светости чији су зраци неугасиви – лик царице Јелене Палеологине.
„Господарка Римљана“ постала је удајом за Манојла II Палеолога, као једна од ретких царица словенског и једина српског порекла. Њен супруг, најплеменитији автократор Манојло II Палеолог, заиста хришћански Цар и философ, био је надалеко познат по својој учености и образовању. Једном је његов заклети непријатељ Бајазит „Муњевити“ рекао је за Манојла: „Чак и онај ко не би знао ко је он, само на основу његовог држања могао би да закључи како би му пристајало да буде цар“.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija