boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

flora1Из Википедије, слободне енциклопедије
Флора Сандс
Лични подаци
Датум рођења    22. јануар 1876.

Место рођења    Јоркшир (Енглеска)

Датум смрти    24. новембар 1956.

Место смрти    Сафок (Уједињено Краљевство)

Војска    Војска Краљевине Србије    
Године служења    1914—1922.

Највиши чин    Капетан

Одликовања    Орден Карађорђеве звезде

Флора Сандс (22. јануар 1876 — 24. новембар 1956[1]) је била ирска болничарка, а касније и једина жена официр српске војске за време Првог светског рата. Носилац је Карађорђеве звезде, коју јој је доделио лично регент Александар.
Рођена је у малом месту Недер Попитон у Јоркширу Енглеској 1876. године. У младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Радила је као секретарица. Уочи Првог светског рата завршила је курс за болничарке.[2]
Током Другог светског рата живела је у Београду, у Улици господара Вучића 91. После рата је отишла за Енглеску.[3]
Поздрави ратног друга
Новица Пешић | 20. мај 2013. 18:56 | Коментара: 0
Флора Сендс редовно писала Миладину Поповићу на српском, ћирилицом. Последњи пут видела своју другу отаџбину 1954. године

Опширније...

momciloМомчило Гаврић најмлађи поднаредник свих времена
Момчило Гаврић (Трбушница, 1. мај 1906 — Београд, 28. април 1993)[1] је био поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата.[2] Био је учесник Солунског фронта где је и рањен.[1] После церске битке, 1914. године, са осам година је стекао чин каплара[3], а војвода Живојин Мишић га је на Кајмакчалану, 1916. године, у десетој години унапредио у чин поднаредника.[1]
Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице као осмо дете Алимпија и Јелене Гаврић.[1] У почетку Првог светског рата имао је непуних осам година.[1] Почетком августа 1914. године аустроугарски војници из Хрватске домобранске 42. дивизије (позната и као „Вражја дивизија“) [4] су му убили оца, мајку, три сестре, четири брата и бабу, а кућу запалили.[1] Он је преживео захваљујући оцу који га је послао код стрица да нађе запрегу.[1] Оставши и без породице и без дома, пошао је на Гучево да тражи српску војску.[1] Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизије[1] којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића.[3] Када им је испричао шта се догодило војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу, а он је постао војник у њиховим редовима.[3] Мајор Туцовић је наредио војницима да сваког дана дају Гаврићу да опали три пута из топа да би на тај начин осветио своју породицу.[3]

Опширније...

dragutinОва фотографија је обишла свет. И данас изазива дивљење – мали, сићушни сведок великог страдања и одлучности народа да преживи. Ушла је у ратне албуме и била незамењива у свим публикацијама као симбол тешких дана, великих борби и сјајних победа српске војске у Великом рату. Ипак, да ли знате ко је ’Око соколово’ – војник са најпознатије фотографије из Првог светског рата?
Фотографију сте видели стотину пута. Обишла је свет и стигла чак и до далеког Јапана. Ипак, име човека на њој годинама је погрешно објављивано. Понекад је, уместо имена, испод фотографије стајао натпис: „Око соколово", „Српски војник-извиђач на Дрини" или још једноставније само „Извиђач".
Из погледа ратника који негде на Дрини пажљиво мотри напријатељске трупе, психолози су деценијама читали храброст, смелост и одлучност да се открију намере супротне стране и обавести команда.

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija