boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

draza1
Драгољуб Михаиловић (Ивањица, 14/27. април 1893 — Београд, 17. јул 1946), познат и под надимком „Дража“, био је армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини,[1] као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата.[1]
Током Балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији.[2] После Априлског рата, Михаиловић је одбио да призна капитулацију југословенске војске и склонио се на Равну гору, где је основао покрет отпора против окупатора. Међутим, Михаиловић је већ 1941. већину својих активности усмерио на уништење партизана, при чему је био принуђен да сарађује са окупаторима и квислиншким властима. Због тога је изгубио подршку западних савезника.[3]
Након Другог светског рата нове комунистичке власти су га ухапсиле, осудиле на смрт за колаборацију и ратне злочине и после стрељања сахраниле на тајном месту. Тренутно се пред Вишим судом у Београду води поступак за његову рехабилитацију. Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године,[4] одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији,[5] спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом,[5] доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату.[5]

Опширније...

vojislavВојислав Воја Танкосић (Руклада, 28. септембар 1880[a] — Трстеник, 2. новембар 1915)[1][b], познат као Војвода Танкосић, је био мајор српске војске, четнички војвода, један од оснивача Црне Руке и учесник најважнијих историјских догађаја у Србији, од Мајскога преврата 1903. до Сарајевскога атентата. Пореклом или родом је из Босанске Крајине.[2][3]
Рани живот
Мало се зна о његовом раном детињству. Отац Павле се бавио казанџијским занатом у Београду и био је доста старији од мајке Миље. По завршетку основне школе, породица се преселила у Београд, где се Војислав уписао у Другу београдску гимназију. Није познато због чега се исписао из шестог разреда 1898, ни да ли је школовање окончао приватно. У Војну академију уписао се 1899 у 32. класи, да би је завршио 1901, после чега је као водник био распоређен у Шести пешадијски пук „Краљ Карол“. Са 15. класом завршио је и Вишу школу Војне академије.[1] Читао је много, а посебно књиге из националне историје и белетристику.[1]

Опширније...

milunka1Милунка Савић – Глигоревић (Копривница, 1890 — Београд, 5. октобар 1973) била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања.[1] Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.
Рођена је 1890. године (или 1892, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина) у селу Копривница код Јошаничке Бање[2] у Рашкој, од мајке Данинце и оца Раденка, као најстарије дете.[3] Имала је две млађе сестре Миону и Славку и брата Милана. Мада је израсла у лепу, стаситу девојку, удаја је није занимала. Када је по објављивању Указа о мобилизацији 30. септембра/3. октобра 1912. године,[3] и дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду. Регистровала се под именом Милун Савић.[5]

Опширније...

Продајни кутак

knjiga-osina-celija