boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

solidarna-srbija1Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

СЛОБОДА, па онда све друго – то је суштина нашег плана и програма, наша главна стратегија и почетак опоравка, наше зрно спаса- наш први и последњи корак.
Србија, наша отаџбина, наша кућа, као држава није слободна, њом други владају и кроје нам капу. Други нам памет соле и наводно за Србију раде. А замислите само како затвореник иза решетака чами и како тај роб и сужањ прави „економски план“ и како тај заточеник у затвору, у тамници своју кућу подиже! Немогуће!
Тако и Србија данас није слободна. Још од 1999. године и првих бомби НАТО пакта Србија више није самостална, слободна и суверена држава. Србија више нема своје границе, ни војску да границе чува. Србија се више не пита ни за шта, већ само послушно главом клима и спроводи туђе уцене и диктате, на сопствену штету и са циљем крајњег уништења.
Слобода је тај темељ на коме свака јака држава стоји. Слобода је то семе из кога све ниче. Слобода је тај једини програм, план, стратегија- зовите то како год желите!
Слобода је кад рашириш крила и изнад своје земље поносно полетиш! Данас нашим небом НАТО будно вреба и сваки глас у Србији прислушкује, претећи да нам заклони сунце и да нас поклопи својом кужном шапом разјарене звери!

Без слободе можемо само лагати себе да се ишта може променити на боље, јер ако ми у својој држави нисмо слободни да решавамо све ствари у своју корист – други то сигурно неће учинити у наше име. Никад није било и никада неће бити- туђа рука свраб не чеше! Нико не може да нам мисли боље него што ми то сами желимо за себе, за своју децу и своју Србију.
И зато свака прича о том путу у Европску Унију, у наручје НАТО пакта- све су то обмане и лажи- јер ти путеви у ропство воде.
Слобода је тај кључ од гвоздених врата која пред нама стоје и бране нам сунце и живот. Слобода је та снага која је Србију кроз векове градила- само кад је била слободна Србија се рађала, Србија се градила, Србија се јачала и била земља срећних и богатих људи.
Без слободе да сами решавамо шта ћемо сејати и шта ћемо жети- све стратегије, планови и програми само су списак лепих жеља.
Слобода се не купује, слобода се не наслеђује. Слобода се борбом  стиче и јединством и слогом осваја! Слобода нам неће доћи сама, нити ће нам је непријатељи подарити са црвеном машном и великим извињењем.
Слобода ипак није ни тако високо, ни тако далеко- она је ту у нашој крви, у нашој земљи – на дохват руке.
Слобода је ту у нама, ако само нађемо храбрости да ставимо тачку на окупацију Србије, да се ујединимо и да кажемо одлучно, једно јасно и последње „Не“ свему што за Србију добро није!
Више нема попуштања, више нема пристајања на уцене. Ударили смо леђима у зид и даље повлачење није могуће. А онај који испред зида стоји притешњен, само још погубљење чека. И уместо што сатерани у чошак беспомоћно стојимо пред непријатељима који плотун смрти спремају, кренимо сместа напред- свирајмо јуриш у слободу, уместо повлачења свирајмо напад!
Сваки је човек и свако дете у Србији део те армије спаса, део нашега фронта- свака је српска кућа тврђава и свака је стопа наше отаџбине за непријатеља замка!
Слога је наше убојито оружје, а љубав за наше ближње биће за непријтеља бомбе. Свако ће живо и здраво новорођено Србче најстрашнији војник да буде, јер чим отвори окице и заплаче се, његов глас непријатељу уши пара – њима није стало да је ишта овде рођено здраво и живо!
 Свака ће наша свадба и крштење непријатељу да буде најгора ноћна мора. Свака ће посејана њива да им смета, јер ће Србију да храни. Свака ће фабрика наша да им као касарна прети, јер ће фабрике наше правити сигурну будућност за гладне људе. Свака ће наша победа непријатељу бити пораз. И све што је њима стало, нама треба да буде последње! Све што непријатељи траже, треба одбити без иједног часа размишљања- јер оно што је нама свето, непријатељу је трн у оку и све оно што је нама драго, непријатељу је мрско!
Да би се ослободили Србијо моја- рађајмо се и живимо из ината- боримо се и побунимо се сви од првог до последњег човека!
Не треба нам оружје ни војна сила- слога, јединство и побуна против јарма избориће све битке овога света.

САВЕЗНИШТВО са Русијом је једини пут Србије у слободу. Нико не може сам да се избори против таквог непријатеља као што је над-држава Европске Уније и НАТО пакт, посебно кад је држава окупирана, исцрпљена санкцијама и задужена као Србија. Ипак, Србија више не може да седи на две столице: не можемо гледати и у Исток и у Запад. Србија не сме више да намигује Западу, као несрећна Олива која очијука са Баџом, а кад је насилник Баџа спопадне и кињи, онда зове Попаја да је спаси! Тако и српске власти још од најезде Турака па до данас врцкају и лево и десно, обећавају се и Истоку и Западу. Русија никада није врдала, нити окретала леђа Србији- само су наше власти, кукавне и алаве, сплеткариле и мувале у мраку са Западом, а пред Русијом су глумили јадне и скрушене „родољубе“!
Нема више врцкања и очијукања са Западом- они су нам јасно показали шта су им намере. Европска Унија уз НАТО пакт и Међународни монетарани фонд, Србију су сломили економски путем и санкцијама, медијски су нас потом сатанисали и жигосали као стоку за клање, да би нас на крају бомбардовали и озрачили као пацове! Запад је Србију и претукао и силовао, Запад је Србији побио и озрачио децу, Запад је Србији отео хлеб и будућност и са тим насилницима више нема разговора.
Русија са правом очекује да се већ једном решимо на чврст и трајан савез, па да нам пруже потпуно поверење. И овако недостојни, са превртљивим и љигавим политичарима у Србији, ми добијамо сваку могућу помоћ од Русије. Али, како оправдати чињеницу да добијамо повластице зс повећани извоз свих роба у Русију, без царина, а ми ту привилегију о којој свака држава сања, не користимо у име некаквих европских интеграција, за које нам кажу да ће бити на Свето никад, тј. Србија ће ући у Европску Унију када више не буде Срба у Србији, јер то је крајњи циљ.
Српски Народни Фронт потпуно отворено и јавно објављује да ће ослобођена Србија потписати Споразум о свестраном партнерству са Русијом на свим пољима где постоји могућност сарадње за обе земље. Владимира Владимировича Путина, СНФ ће у слободној Србији прогласити за почасног председника Србије, јер је он за Србију,а пре свега за Косово и Метохију, учинио више него сви наши политичари, а чини нам се да једино Путин и Русија стоје на путу многом српским издајницима да продају Косово.
Пре свега, Србија ће потписати и остварити војно-технички споразум о сарадњи и учешћу у ОДКБ-у. Након тога следи повратак Закона о редовном и обавезном служењу војног рока у Србији, а потом ћемо у сарадњи са Русијом модернизовати и опремити српску војску.
Након тога, Србија ће прихватити све пројекте за сарадњу са Русијом на економском плану, али ће се ти пројекти остварити као реални, штедљиви и брзи- са циљем што бржег опоравка Србије, а такође и остварења руских приоритета, које ми можемо задовољити нашим могућностима и капацитетима. То значи да на једном округлом столу руски и српски економисти договарају кракорочни план пројеката који ће се остварити за најдуже 4 године, а затим планирати и дугорочне пројекте, који су капитални и који ће се остварити у даљем периоду.
Пратећи војно-технички и економски споразум о сарадњи са Русијом, Србија ће успоставити и давно прекинуте везе у духовној сфери: вратићемо могућност учења руског језика, омогућићемо Србији да упозна руску културу, вратити руску књижевност у наше школе, вратићемо руску уметност и музику у српске медије, позоришне и биоскопске сале. Обновићемо православне везе са Русијом- омогућити међусобне посете нашим манастирима и црквама и заједничке прославе Божића и Ускрса у Србији и у Русији, као део културно-туристичке размене.
 Српски Универзитети и научне институције обновиће везе са знаменитим и угледним руским институцијама културе. На специјализације  ћемо слати наше младе у Русију и додељивати стипендије за школовање у Русији. Посебно успоставити размену и стручну сарадњу у медицини. Туризам усмеравати ка Русији и правити понуде за руске туристе који Србију воле и цене и који ће се у Србији осећати као код куће. Исто тако усмеравати српске туристе да упознају Русију, да у Русији проведу Божић и Ускрс, а не у Истанбулу или у Бечу!
Али ако сада не искорачимо и искрено не пружимо руку Русији, која од нас заиста нема скоро никакве користи, а која само гаји безграничну и необјашњиву љубав за Србију- та пружена рука неће стајати вечито понуђена, јер је увреда уопште оклевати да се брату пружи рука. Свако ко нуди отворену и чисту љубав према Србији, а та Србија  настави да оклева и да се предомишља као уображена снаша, тај неко ко је тако срдачан и племенит, имаће свако право да нам ако буде увређен и остављен да даље чека, на крају и окрене леђа.
Велика је медијска пропаганда са Запада са циљем организована против Русије и та негативна кампања траје већ деценијама уназад. Убеђују нас да је Србија неопходна Русији за остварење некаквих империјалних планова и да је Србији боље на Западу. Против Русије се плету мреже саткане од лажи и сплетки, јер Запад зна да ако једном посвађају браћу, да ће и Србија и Русија тада лакше постати њихов плен- Србију би прогутали као колачић, а Русију би лакше савладали ако би Србија постала НАТО гарнизон.
Савез Србије и Русије отвара и могућност стварања православне уније на Балкану, која ће сигурно привући и охрабрити Бугарску, Македонију и Грчку а оне морају да забораве на ситне чарке и сукобе. Православна унија са Русијом на челу, уз Србију, Републику Српску, Бугарску, Македонију, Грчку, Румунију, Црну Гору и многе православне земље у Азији, може створити велики и моћни економски савез и бити штит против стварања тензија и претњи ратом од стране НАТО пакта.
   За почетак, савез Русије и Србије био би отварање таквих позиција за стварање трајне стабилности на Балкану, насупрот на силу и уценом створеног „Партнерства за мир“ са НАТО пактом, које само продубљује непријатељства и међусобне сукобе православних земаља.
   Србија нема искренијег и природнијег партнера од Русије и сада је тренутак да се слободно и без устезања такав савез створи.Ово више није 1999. година- Русија је јача него икада у својој историји, а Европска Унија и НАТО пакт, као и САД су на један корак од распада и банкрота. Треба бити храбар и одлучно стати на једну линију фронта и не повлачити се. Србију данас у 2015. години више нико не може да бомбардује, а економске уцене Европске Уније  можемо елегантно прескочити путем сарадње са Русијом.
Што се тиче наших наводних дуговања ММФ-у и пред-приступних фондова Европске Уније- када нам врате 120 милијарди долара  на име штете од илегалног бомбардовања НАТО пакта- ми ћемо бити срећни да исплатимо и дугове и камате - и још да их частимо ручак и пиће приде!
Ипак, Србија неће враћати новац који су издајници и страни плаћеници у Србији потрошили на себе и своје љубавнице, виле и лимузине. Запад је свесно пумпао кредите и позајмице да би осигурао своје пионе у Србији и да би се Србија задужила, а да при том новац није уложен ни у привреду ни у развој. Све што је отишло у џепове политичара, враћаће сами Европској Унији или ће одробијати те суме такође у њиховим затворима, а не у нашим и на наш трошак! Србија ће са задовољством испоручити Западу све лопове које су они створили и који су покрали велике зајмове од ММФ-а.
Савез са Русијом омогућиће Србији да потврди своју самосталност и да може тражити одштету од НАТО пакта и ЕУ, јер Русија има подршку Кине, земаља БРИКС-а, ШОС-а и многих других земаља у свету.

СОЛИДАРНОСТ је трећи и водећи принцип, модел културне и друштвене револуције у Србији.
 Већ одавно Србија је на силу и  уз присилу одбацила суштину свог бића и националног идентитета. Погубни утицај Запада овде већ вековима трује српски народ и ствара лажне поделе. Аустрофили и поборници помодарства које долази са Запада створили су једну подељену, себичну, просту и јадну Србију.
Затрована тековинама Западне цивилизације, Србија се одрекла себе и постала бедна копија свега лошег и погрешног у људској цивилизацији, а све смо лоше пригрлили са Запада без процене и размишљања. Док све државе и даље, без обзира шта јавно говоре, ипак грчевито чувају свој језик, културу, веру и традицију, све своје обичаје и наравно своје границе, Србија се одала помодарству и Западним трендовима.
Зато је српско друштво данас ругло људских мана и слабости, свакаквог порока и неморала. Ми смо постали хладни, неосетљиви и груби једни према другима.
Српско друштво се поделило на некакву Прву и Другу Србију, на клике и фаланге у струкама, на више и ниже класе, делимо се на Србе и Србијанце, Шумадинце и Јужњаке, на Лале и Чарапане, на унутрашњост и Београђане, на староседеоце и придошлице...
Лекари и адвокати установили су неки виши „крем“ друштва који презире сиромашне и крезубе раднике, сељаке, студенте и избеглице. Политичари су постали фараони, постављени изнад државе и закона, док су сви државни чиновници недодирљива класа, преторијанска гарда политичара.
 Уметници и академици су најобичније слуге политичара, као некад трубадури и дворске луде- живе од милости и променљивог лудила господара политичара. Професори, васпитачи и наставници као затвореници на хлебу и води живе од данас до сутра, без да се питају ишта о образовању и о будућности Србије.
Спортисти су у рукама мафије и кладионичара, служе за трећекласну забаву и прање новца. Само појединци успевају да побегну одавде и негде другде да остваре свој сан и своју каријеру.
Жене у Србији су усамљене и непризнате у друштву, које има помало турски, а помало Западни однос према жени: жена је у Србији и роб и лутка из излога, наизглед равноправна, а у суштини у сенци мушкарца.
Деца су у Србији постала терет и нешто што је само оптерећење и мука, јер је Запад наметнуо тај модел живота: журке, пијанке, секс, дрога и насиље! А деца- па деца су само обавеза и жртва због које се не може вечито банчити до зоре и спавати преко дана. Деца су нешто због чега треба радити и имати обавезе, а то није Западни модел живота.
Али зато Срби радо имају љубимце- змије, крокодиле, пиране, пит-булове и гуштере! Уместо деце у сваком дому има егзотичних љубимаца! Уместо славе и крштења ту су журке, пијанке, дискотеке, кафанчуге и сплавови.
Уместо позоришта и биоскопа, као телетабиси Срби зверају по сву ноћ и дан у голе и тетовиране  певаљке, старлете и бљувотине „Великог брата“.
Уместо добрих представа и домаћих серија Срби препричавају јавне скандале глумаца и естраде, криминалаца и тајкуна. Уместо гајди и хармонике, фруле и српске мелодије, Срби се увијају као трбушне плесачице уз турске зурле.
 Уместо наших филмова и серија, српска деца расту уз поспрдне и плиткоумне турске, шпанске и индијске сапунице без краја и почетка, без икаквог смисла и поруке сем гламура, новца и неморала.
Отуђени једни од других, живимо тако врата у врата, а никог више није брига ни за своје укућане, а некмоли за родбину или комшију, за колегу или познаника ту из краја.
У свакој соби по један телевизор, а на програму стотине канала. У свакој соби по компјутер, па се твитује и луња по интернету до зоре. Уместо дружења и изласка у град, млади висе на Фејсбуку и као орангутани се плезе и пуће, сликају „селфије“ и голотињу, па то размењују, уместо да се држе за руке и у паровима дотерани и елегантни шетају по граду.
Из сваког стана само се чује расправа и свађа- чини се да ћемо једни друге појести у бесу. Паре, паре, паре- то је све што се тражи! А за паре Србин данас и душу продаје! Само је битно имати, трошити и китити се шареним перјем- а то што кокодакање и шепурење није одлика људи већ живине- за то Србин не мари. У потпуности опчињен Западом и трендом потрошачког друштва, Србин је изгубио скоро све своје вредности.
Битнија је величина мобилног телефона него величина душе, битнија је сопствена фотеља и положај од будућности Србије, битнија је спољашност од суштине.
Сваком је само своја корист најпреча и у циљу те користи не постоји никакав морал и никаква препрека на путу до пара! Газећи преко других, крадући и државу и себе, хорде неких мутираних Срба марширају ка Европи, ка Западу.
И колико год да краду и згрћу и колико год да оргијају на туђој беди, окружени сјајем раскоша и моћи- душа је таквим Србима црна и празна, вечито су незадовољни и у сталној потрази за новим вредностима, они су као свраке које узалуд скупљају скупоцене ситнице.
Њиховој похлепи нема краја, а злоба, завист и мрак полако их гуше. У изобиљу које је незаслужено и проклето, мутирани и одрођени Срби и даље су гладни и немирни, у свом богатсву коју су ко зна како стекли,они не уживају. Њихове се породице руше, деца постају наркомани и криминалци, бракови се склапају из користи и размене тела и добара.
А са друге стране, као одбачени и проклети, као некад себри или пак у Индији презрене шудре- живе неки други Срби. Скучени и сатерани у своја четири зида, у својим домовима који су по 50 година стари- ти неки обични Срби животаре од данас до сутра.
 Они устају у пет ујутро и на посао журе, срећни ако уопште имају посао и било какву плату. Ти неки други Срби раде док не падне мрак и трпе сваку увреду и уцену, само да задрже посао. Кад дођу кући уморни и бледи, исцеђени и као крпе згужвани- чекају их деца и стари. А њихова деца и стари жудни су свега- и воћа и поклона и путовања.
 Ти други Срби немају времена да пију кафу на обали Аде и да шетају своју децу, нити својој деци могу да приуште лепе и скупе играчке, гардеробу и слаткише. Та друга Србија, иако је задржала своју душу и све што у Србији вреди- та друга Србија просто нема снаге да се дигне и устане и да се бори, јер се плаши.
 Та друга Србија плаши се да не изгуби посао, да не изгуби стан или не дај Боже, да им се одузму деца због дугова и сиромаштва. Та друга Србија сваке вечери стрепи за сутра и довија се како да преживи сваки нови дан. Та друга Србија моли се Богу и чека неко чудо и спас са стране. Та друга Србија нема снове, већ само ноћне море. Та друга Србија у страху жмури пред истином и није свесна своје снаге и својих права.
Па ето ми, неки чудаци, који стојимо у средини, ми неки сасвим сулудо храбри отпадници, који нисмо никако она болесна и размажена „Прва“ Србија, али још нисмо поклекли и у робље пали као наша „Друга“ Србија, ми војници Српског Народног Фронта бришемо ту линију између Прве и Друге Србије. И нећемо ни неку Трећу Србију.
Само једна Србија, само један народ има да постоји! Солидарност, а не похлепа мора да завлада. Србија ће нашим путем да постане праведна и земља подједнаких могућности и права. Сви ће бити солидарни једни према другима и сви ће добити шансу за покајање.
Српски Народни Фронт неће дозволити поделе и лажне касте које је Запад створио.
Нећемо да дозволимо бескућнике и гладне у овој земљи у којој све рађа! Нећемо пустити старе и децу да за свиме жуде и гледају тужно како други разбацују богатство отето и стечено крађом.
Прогонићемо себичњаштво, сиромаштво и непоштење на сваком кораку. Протераћемо мржњу, криминал и лоповлук на Запад одакле су и дошли.
Солидарност и међусобна брига, милосрђе и уједињење биће наш циљ до остварења једног сна о младој, лепој и срећној Србији.
Ниједан Србин неће бити остављен ни у болести ни у беди да сам пати и страда- рука руци, а брат брату помагати мора у нашој будућој солидарној Србији.
Сви за једног, а један за све, као витезови српски стари станимо у заштиту једни другима!
Наша четири слова на штиту стоје зеједно и нису једно другом окренули леђа, већ тако стоје српски витезови који један другом чувају леђа – са мачем исуканим напред и штитом, а леђа окренутих једни другима да се бране.
Солидарност је некад красила Србе изнад свих народа света- човекољубље и племенитост, гостопримство и поштење- по томе су нас сви знали и Србима се дивили!
Солидарност је то једно зрно које као чаробни пасуљ добром расте преко ноћи и Србију пење у небо.
Солидарност- та једна реч садржи све што нам треба: мир и љубав, напредак и благостање, радост и милосрђе, племенитост и спокој душе.
Солидарност значи не бити себичан и зао, не бити грамзив и бахат, завидан и подмукао.
Солидарност значи радити свој посао из љубави и поштено, градити своју породицу, али и Србију својим радом и поштењем.
Солидарност значи марити за друге и помагати у невољи свом сународнику као брату.
Солидарност значи мислити на своју децу и унуке и на то шта ћемо им оставити од Србије. Да ли ћемо иза себе оставити свако добро- духовно богатсво и уређену државу у којој имају где да раде и да заснују и они своје породице.
Солидарност не значи да мислимо само на себе и да распродамо све да би данас живели, а да наша деца као проклета луњају по свету, као слуге и судопере, зато што су им родитељи били кукавице и себични мали људи.
Солидарност значи да свако ко се у Србији роди има подједнака права и шансе да постане све што пожели и да то својим школовањем и радом оствари.
Солидарност значи да никада новац не може бити суштина српског друштва, нити мерило људског живота: школовање и  лечење морају бити поново доступни свима.
Срамно и болесно одузимање кућа и деце на име дуга и сиромаштва укида се у нашој Србији. Лихварске стране банке и њихови покварени кредити и хипотеке укинуће се већ првог дана наше нове и праведне Србије. А брига за гладне и немоћне не може бити ствар добре воље појединаца и случајности, већ савести читавог друштва.
Солидарност значи да свако мора бити збринут и да држава Србија има да зна за свачији проблем и муку.
Солидарност значи револуцију овог посрнулог друштва и трулог система који људе прождире, искоришћава и баца у смеће кад од њих више користи нема.
Солидарност значи нови договор у Србији, нови начин живота за све људе, нови почетак и подједнаке шансе за сваког ко жели да остане у Србији и да овде задовољно живи- да својим радом гради себе и Србију, да буде поштован и да поштује друге.
Солидарност значи да нико није изнад закона и да закон подједнако важи за све.
Солидарност је право да волиш и да будеш вољен.
Солидарност је пружена рука у невољи и подељена корица хлеба у глади.
Солидарност је одбијање да живимо на овом ђубрету себичњаштва и срама, одрођени једни од других и залеђених срца које више ништа не дотиче.
Солидарност, то су сви наши најлепши снови и жеље, који чекају да се путем наше слоге и уједињења остваре.
Солидарност, то је она карика која нам фали- да се спојимо и да се више никада не раздвојимо.
Солидарност, то је онај црвић који још увек неће да се смири у нашој савести.
Солидарност, то је она светлост скривена у нашој души која чека да се ослободи и обасја зору нове Србије.
Пустите ту светлост да огреје свако срце у Србији и да оконча овај мрак отуђења и злобе.
Будимо солидарни и сложни и кренимо већ једном правим путем.
Све смо стазе и пречице пробали, али видите да се погрешним путевима до благостања не стиже.
Кренимо путем солидарности и врло брзо видећете само плодове добра, среће и изобиља за сваког ко се руком пружи на том путу.
Солидарност то је пут уједињења свих Срба- немојмо се одрећи нашег семена расутог по свету- пружимо руке браћи у дијаспори и у расејању и дајмо све од себе да пожеле да се кући врате, а да их ми дочекамо са  хлебом и сољу и загрљајем братским.

Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

Продајни кутак

knjiga-osina-celija