boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

Уназад неколико дана покренута је веома маштовита хајка на Мишу Вацића, председника Српске деснице, нарочито поводом његовог појављивања на промоцији друштвене игре под називом  „Битка на Дрини“ у београдској ОШ „Јелена Ћетковић“.

У први мах пада у очи „количина прашине“ која се подигла због промоције саме друштвене игре „Битка на Дрини“, где се одмах може поставити питање: „Коме уопште може да смета промовисање друштвене игре на тему из српске историје?“ Да ли је потребно бавити се одговором на то питање? Ако ћемо само набрајати имена или организације оних којима то смета, губимо време,јер већ знамо ко су, а притом саму појаву србомрства на тај начин нећемо обојити другом бојом од оне у којој већ јесте.

С друге стране нападнут је Миша Вацић који је присуствовао(?) као што би било ко присуствовао промоцији књиге или позоришној представи, премијери филма, изложби...

Човек не може, а да се не запита: „Па добро, присуствовао је, па шта?“

Да ли разлоге за подизање ове хајке треба тражити у општој смерници која се може назвати „мржња према свему што је српско“ или према самом Миши Вацићу? Уколико је оно прво, можемо причати о томе толико да тај разговор никада не завршимо. Уколико је ово друго, можемо одмах покуцати на пар адреса. Али тај адресар ћемо оставити за неки наредни текст.

Намерно говорим уопштено, јер на свако горе постављено питање постоји више одговора и сваки одговор наводи на други пут, а сада још увек није ни време ни место конкретизовати, а још мање развлачити тему.

Желим, овом приликом, само да укажем на оно што је мени лично засметало.

Миша Вацић је оно што се народски може назвати „србенда“ и спада у оне људе који се не плаше да то кажу и покажу.

„Да, ја сам Србин и поносан сам на то.“

Вероватно је баш у томе проблем.

Уколико имате проблем када неко каже, поносан сам што сам Србин, имате проблем са свим што је српско. Уколико имате проблем са српством генерално, онда имате проблем са сваким ко се српством поноси. У том случају; да, имате проблем са Мишом Вацићем.

И то већи проблем, јер он је већи Србин. Већи од увреда и већи од поруге зато што је стао иза нечега за шта сматра да вреди стати.

Ова друштвена игра је наизглед ситница, али има времена и „Има дана“ и сви ће показати где им је место, па и Миша Вацић.  А  верујем да ће за њим многи заостати.

Када говоримо о људима постоје опште познате ствари и мање познате. Постоје људске ствари, ситнице од који настају крупнице. Пахуља, која постаје лавина.

Миша је човек и то од оних људи који сваког човека доживљава лично.  Додаћу, да ли постоји другачији начин сагледавања људи, другачији осим личног? Нараво да не! Али многи су то заборавили.

Миша није и надам се да неће. Верујем да неће, јер неке га ситнице одају.

Када неко након само површног познанства обрати пажњу на проблем који има неко од његових чланова, то није скромност како пише на његовом твитер налогу, то је потврда скромности.

Не постоје математичке формуле којима се може израчунати нечије поштење, доброта или скромност, али постоји у свима нама нека труба, неки аларм који се оглашава, који нам говори ко је добар, а ко је лош. Да ли га слушамо и да ли разумемо, на нама је.

Миша Вацић је добар човек. Тачка.

Нека други говоре о његовој стручности или способностима. Можда ћу и ја другом приликом.

За сада, држаћу се садашњости и гласа који ми говори коме могу, а коме не могу да верујем.

Запитали сте се. Зар не? Покушајте да одговорите.

 

 

Ивана Васић

Дипломирани археолог и награђивани песник

Потпредседник Српског народног Фронта-СНФ

Повереник Српске деснице за ОО Раковица

Продајни кутак

knjiga-osina-celija