boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

Говори човек са заставом окупатора. Говори човек са обележјима смрти, очима од олова.
Окупан је зрацима украденог сунца, обавијен плаштом у пламену несталих векова.
Његове руке посежу са срцем умирућег, и говори му: „Дошао сам у миру.“
Тај мир који доноси гласи: Мирдита.

 

 

Фестивал „Мирдита, добар дан“ по пети пут у Београду. На каналу РТС стоји: „Традиционални фестивал Мирдита“.


Почећу с првим питањем: Да ли је то та традиција која нам треба? Коју желимо?


Нећу понављати све информације из чланака објављиваних по медијима.

Набројаћу понешто да би смо анализирали ову, могу слободно рећи, болест.


РТС: „Представници српске опозиције, пре свега СРС-а и ДСС-а и покрета Двери, протестују због одржавања овог фестивала јер сматрају да промовише Косово као независну државу.“


Да нагласим, а што није поменуто скоро ни у једним медијима. Присуствовали су и други представници српске родољубиве идеје, између осталих и Српска десница.


Следи питање: „А зар је могуће не протествовати?“


РТС: „Опозициона Либерално-демократска партија најавила је да ће чланови те странке фестивал бранити од, како су навели, екстремиста.“


„Бранити!?“ „Од екстремиста!?“ Ово ми звучи као када би демон из пакла убеђивао некога како је „бања“ у лонцу кључалог уља.
Либерално демократска партија?! Они нису Срби, немогуће да јесу. Нека су и грађани Србије, али Срби нису.


РТС: „Приштинска РК 2 јавила је раније да је чланици косовског тима уметника, сликарки Елизи Хоџа на административном прелазу Мердаре одузета фотографија из времена рата на Косову, која има натпис "ОВК" и заставу Албаније.“


А шта је требало? Пустити је да се шепури са заставом ОВК кроз Србију? Да је изложи у центру Београда? Моје мишљење је да нису само Косово и Метохија окупирани. Окупиран је Београд.


РТС: „Овим поводом огласио се заменик косовског премијера Енвер Хоџај, који је однос према косовским уметницима на административном прелазу назвао "срамним" уз тврдњу да "српске власти малтретирају косовске уметнике".


По мени срамно је једино што фестивал мирдита уопште постоји.


РТС: „Захтевамо од Владе Србије да одмах прекине да малтретира наше грађане или ћемо предузети реципрочне мере", запретио је Хоџај на свом Твитер налогу.“


„Реципрочне мере?“ Само да разјасним: реципрочно значи узајаман, обостран, у овом случају, исте јачине у односу на учињено.

Шта је требало Срби да ураде за 17. март (све оно пре и после тога?), за „Жуту кућу, за оскрнављена гробља, за деценијско малтретирање, за све побијене којима се ни гробови не знају, за силоване жене, уништене цркве...


Моје скромно мишљење је да „реципрочно“ томе „Они“ не би требало да постоје.


Ја сам екстремиста, вероватно, можда реципрочно. Немам ништа против.


„Они“ ће предузети реципрочне мере. Те мере ће бити смрт. То је реципрочно за „Њих“, за тамо неки фестивал.


РТС: „Циљ фестивала је иницирање континуиране размене уметничких идеја, стварање традиције сарадње и окупљања у јединственом културном простору, како би се допринело трајној нормализацији односа Београда и Приштине.“


Циљ фестивала је, па иду речи које морам да преведем, не говорим тај језик, па сам морала да погледам у речник. Иницирање континуиране = покренути непрекидну, сад се разумемо, зар не? Значи, циљ је покренути непрекидну размену уметничких идеја итд...

Ради нормализације односа? Тако што се промовише слика или фотографија ОВК? Јел и Вама овде нешто смета?


РТС: „Додао је (Хоџај) да односи не могу да буду нормални ако "они бране уметницима да присуствују изложбама".


Под „нормални“ вероватно мисли баш на нормално, а ја не видим баш ништа нормално у свему овом. Под „они“ мисли на (?), мало ми бежи мисао. Ко су то „они“?


Ми, ви, они; и остале заменице; ја, ти, он, она. Мислим да смо сви обухваћени са оним „они“. Ја се осећам прозвано. А ви? А не знам зашто.


Е сад..Овако..


Ја сам српкиња у земљи (за сад) Србији, у којој ускоро неће постојати српско држављанство, зато што ће оно бити преформулисано у држављанство републике Србије!!??

О томе ћемо следећи пут. Сад Вам само стављам каменчић у ципелу.


Дакле, ја сам српкиња. Изгледа да је то погрешно. Изгледа да је бити Србин већ само по себи довољно да некоме вређа осећања. Да ли треба да ме то занима?


Још важније, да ли треба да ме то брине?


Фестивал Мирдита је фестивал баш онакве културе у ком се налази свест данашње Србије.


Све ово је само слика уништења, слика емотивног згаришта.


Предугачак је списак оних који су подпалили ватру. Највише боли то што има пуно оних који се зову слично попут „нас“.
Волела бих да се нико не препозна у томе. Волела бих да никога не препознам у томе.


Они, ми; ја, ти; ко смо уопште ми, било ми или ви? Зашто уопште постојимо ми и ви? Зашто нисмо сви заједно у одбрани правичности?


Н1: „Представник организације Интегра Хуштрим Колићи (Колић?) казао је да је забринут пошто је мислио да ће се тензије приликом организације фестивала смањити, а то се није десило.“


Мене једноставно занима да ли је он уопште мислио?


Н1: „Неки политичари су против одржавања фестивала и због тога је присутно много полиције. Наш једини циљ је био да се обратимо грађанима“,казао је и додао да ће се трудити да овај фестивал опстане.“


(Да ли ћемо ми опстати? То није питање. То је екстремно, то је провокација.)


Неки политичари су против, као да је то политичко питање, а не опште, као да су само неки и само политичари против. Или можда јесте тако?


Битно је да су се они „културни“ обратили и то под заштитом српске полиције. Србима је забрањено да се обрате и то у споственој земљи од стране сопствене полиције, илити државе.


Нова српска политичка мисао, часопис за теорију и друштвена истраживања: „Софија Тодоровић, из тима организатора, каже да ови људи који су овако одлучили да овако дочекају госте немају легитимитет да представљају став овог народа, и да им није стало до своје земље.“

Ко је та Софија Тодоровић?? Ког народа је она представник? До које земље је њој стало?


И још важније питање: Која смо ми то земља где су оваква чуда могућа?

И који смо ми то људи који текве ствари дозвољавамо и међу којима се рађају разне Софије Тодоровић или Борке Павићевић или Наташе Кандић или, како беше име оној што рече нешто паметно о лековитим својствима осиромашеног уранијума?

 

Беше он добар за зубе?


Један од момената овог „културног“ догађаја је дебата Косово - Србија (не знамо где нестаде Метохија?) и шта представљамо једни другима.


Заиста добро питање.


Не смем ни да се усудим да одговорим на њега.


Затим, на фестивалу следи представа "Парампарчад", која се бави насиљем над женама и критиком патријархалног друштва Косова.


Они се баве насиљем над женама? Силоватељи?! Чијим женама?


„Коње убијају, зар не?“


Е то је тај фестивал културе.


ДОБАР ДАН!!


Пробуди се Србијо, ако ћутимо, ако нам само још један дан осване овакав, брзо ће доћи и тај дан када ће нам деца кад устану ујутру говорити мирдита.


Лаку ноћ!

 

 

Ивана Васић

Дипломирани археолог и награђивани песник

Потпредседник Српског народног Фронта-СНФ

Повереник Српске деснице за ОО Раковица

 

Продајни кутак

knjiga-osina-celija