boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi
1858. године Британци су окупирали Индију и од ове предивне земље направили бедну колонију. Тек 1947. године Индија постаје поново самостална држава. Један човек вођен идејом о слободи, Мохандас Ганди успео је да својом жртвом ослободи Индију од такве империјалне силе као што је била Велика Британија која је владала трећином читавог света.
15 година је Ганди обилазио пешице целу Индију, у испосничкој одећи, бос и наоружан само бескрајном вером и љубављу према Индији и својим сународницима. Проповедао је уједињење Индијаца, укидање каста и свих подела у циљу масовног и сложног отпора британској империји. 
Ганди је водио ненасилну борбу и његове акције су Британце остављале у мат позицији. Али је индијски народ био сложан и паметан и пратио је Гандија на путу слободе.
Примиче се Ђурђев дан у Србији, а мени се чини да се полако јављају весници слободе. У Србији, то су јако млади људи и поред њих стари револуционари и прави борци за слободу. 
Радује ме и то што ће и борба у Србији бити ненасилна и паметна борба за уједињење свих људи против издајничких  власти и НАТО пакта који стоји иза њих. 
Ситуација је иста као у Индији: Британци су поткупљивали индијске принчеве и могуле, који су радили против свог народа, само да би сачували своја богатства и привилегије. Шачица „племства“ је живела у палатама и на гомилама злата, док је сав индијски народ радио за Британце као робови за фараоне, а држава је била пљачкана и у апсолутној власти империјалне Британије.
Данас је Србија као Индија. Шачица НАТО слугу на власти и неколико стотина тајкуна продаје и издаје целу Србију, због сопствене користи и привилегија. Српски народ, као и Индијци, ради за најбедније плате, углавном код страних капиталиста и „инвеститора“, док се сва национална богатства продају у бесцење странцима.
Српска деца ће од следеће године бити присиљена да кулуче за капиталисте још од 14. године и то све по „дуалном“ систему „учења“ или у преводу по систему у коме ће се богаташка и тајкунска деца школовати овде или у инстранству, а наша деца ће учити само занате и то још од малих ногу. 
Тако је било и у Индији. Индијци су могли да раде само као робови-о школовању су могли да сањају, ако су уопште имали када да сањају. Само деца могула и принчева или деца издајничке индијске бирократије су ишла у некакве школе- наравно британске школе и системе!
Схватајући шта их чека, млади у Србији, и то јако млади људи полако устају и боре се против система, против режима, против НАТО окупације.
Серија акција, о којима званични медији неће намерно да говоре, даје наду да ћемо радосно дочекати овај Ђурђев дан- семе побуне и пркоса је проклијало и шири се са првим зрацима сунца.
Та „деца“, а у ствари већ млади људи, су мој понос и мој разлог да не посустајем ни након 20 година борбе. Та „деца“ су рођена под НАТО бомбама и одрасла су на вечитим обећањима у боље сутра.
Док су та „деца“ пет пута недељно у забавиштима јела пасуљ и играла се половним играчкама, нека друга деца су путовала по свету, добијала скупоцене поклоне и расла у вилама на Дедињу, поред базена и расних љубимаца чија храна и нега кошта као читава једна зграда обеделих радничких  породица.
Е, па та „деца“ осуђена на беду и ропство прочитала су све намере „српских“ политичара. Та „деца“ су се сита најела празних обећања и више нису спремни да трпе крајњу беду док се неки тамо расипају и размећу нашим опљачканим и отетим новцем.
За четири године ти млади људи требају да постану мужеви и очеви, а они данас ни на пиће не могу да изведу девојке. Они немају ни могућност да зараде најбеднију плату, јер посла у Србији нема. На срећу или несрећу- капије Запада су затворене за емигранте, чак и оне образоване. Зато у Србији почиње да кључа као у казану- јер се полако нагомилава незадовољство младих који не пристају на добробољну пропаст, нити на самоубиство! Нема више одливања бунтовних младих људи, јер се више нема куд одавде.
Српска омладина је самоиницијативно отпочела борбу низом акција. Они не верују ни властима ни лажној опозицији. Просута је црвена фарба у центру Београда као невина српска крв коју је пролио НАТО. Српска омладина је прекинула трибину ЛБГТ на Филозофском факултету. Српска омладина је прекинула трибину на Економском факултету на којој се оправдава продаја и колонизација Србије. Млада српска полиција се отима из руку ФБИ и Тонија Блера и тражи да се амерички амбасадор Кирби  јавно извини Србији за изјаву о „шизофрености“ читаве нације. 
На анти-НАТО демонстрацијама у Београду овог пролећа, побуну води српска омладина-момци од 16 година показују више разума и храбрости од зрелих мушкараца који седе кући испред ТВ екрана и уз чипс и пиво критикују власти- ал` да нико не чује!
Млади људи и требају да воде главну реч у држави- тешко оној држави која цела живи од пензија! А пензионери и средњовечни су уцењена категорија- они зависе од милости државе и без отопра или размишљања о будућности своје деце и унучади играју како власт свира. Уместо да подрже своје младе и да се изборе против издаје и против система пљачке, сви су се ућутали. 
Зато се ја уздам највише у снагу младих људи, уздам се у њихову жељу за животом, у њихову борбу за срећу и слободу, јер им је више дозлогрдило да трпе. Целог свог живота млади Србије чекају неку будућност која никако да дође- за њих! А та лепа страна живота сваког дана је стварна и нормална само за повлашћене татине и мамине богатунчиће.
Наши дедови и баке су се венчавали са 15, 16 година. Радили су, градили су, рађали пуну кућу деце! Били су окружени унучићима и праунучићима већ са 50 година. Србију су бранили до задње капи крви када је требало, а у миру су Србију чували стварајући здраво и родољубиво, многобројно потомство.
Млади Србије данас се враћају својим коренима, они газе све идеологије и партократије и угледају се на наше часне претке- ослободиоце, Солунце, устанике и хајдуке, ускоке и бунџије. Млади Србије верују у слободу, верују у православље и воле Русију. Млади Србије јасно виде лице непријатеља, јер на својој кожи осећају последице „европског“ пута у окупацију и издају!
Ђурђев дан 2015. у Србији показује да је буђење почело. Под НАТО бомбама родили су се нови српски јунаци. Они сада стасају у мушкарце, у људе, у хајдуке и револуционаре.
Млади Србије порасли су на хлебу и води, жељни правог живота и жудни слободе. Никакве приче неће преварити српску омладину да прогута све те Европске и НАТО сплачине.
А некако баш око нашег празника Цвети, само априла 1815., вожд Карађорђе поздравио је саборце речима: „Ето мене, ето Вас- рат Турцима!“. 
Е, па нека нам је на част и на добру срећу јуначку и овај април 2015. и овај Ђурђев данак- хајдучки састанак. 
Помоз` Бог млади моји српски јунаци!
 

Продајни кутак

knjiga-osina-celija