boban-gajic

Помозите својим прилогом:

Belarusian Chinese (Traditional) English French German Greek Russian

gazeta

Видео клипови

Video klipovi

zavetПостаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

Косово прва је реч нашег завета: ако не одем ја, да доле оде мој син, мој унук, да се српски барјак завијори широм Косова и Метохије наше, да се ослободи Грачаница од жица и напасти туђе.
Већ данас ожалимо све наше страдале, погинуле, мучене и мртве. На њиховој жртви саградимо темеље светле и славне Србије- покренимо све способне и храбре који на овој светој земљи хероја живе.
Већ данас да проговориш  Србијо- ко си, шта си , где си и шта хоћеш!
Не може се више и с Богом и с Ђаволом – у невољи Богу се молити, а клањати се Ђаволу и с Ђаволом кућу градити.
На Истоку сунце сија и са сваком зором ту се живот рађа.
На Западу мрак је црни и смрт тамо и хладноћа нашу душу вреба!
Ако не знаш ко си, погледај у нашу прошлост- слике ту су хероја и светаца наших.
Ако ти мрак са Запада поглед мути, погледај у сунце – на Истоку оно стоји!
Ако мислиш да смо мали и сами, као што душмани лажу- осврни се око себе, на сваком кораку, на свакој стази трагови борбе стоје, гробови наши поносних отаца што на нас гледају и пазе!

Сети се војводе Стевана Синђелића, сети се Хајдук Вељка, сети се Степе Степановића, сети се војводе Путника, Живојина Мишића, мајора Гавриловића...
Зар би данас они ћутали и пред фукаром светском савили главу? Па зар би они ко последњи кукавци љубили туђе чизме и скуте? Па зар би они своју Србију издали и за туђина убијали пород свој?
Ако не знаш Србин ко је, ти седи на воз, до Солуна оди, до нашег гробља па Солунце питај Србине ко си!
Да ли би Солунци стари наши посрнули на првом кораку и у фотеље сели, док Србија умире, гладује и страда, док је Запад и Европа даве, док у блату грца, док у издаји своје крви Србин опет страда?
Да ли би Душан Силни пред бриселске луде клекао да моли, да ли би Свети Сава пољубио Папу, да ли би цар Лазар дочекиво Турке усред Београда као пријатеље а они Србију на колац ставише и газише петсто година?
Ако не знаш ко си, несретни Србине, ако су ти мисли ниске, а лакоми прсти, питај своје старе за шта су сви твоји живели и мрели!
За крст Немањића и за славу Обилића, а не за шаку евра или долара!
За слободу златну рађало се, живело и мрело- и тако ће увек бити- ко је Србин и српскога рода!
Кукавци и издајице остаће обележени смрадом док је света и докле је века! Кужни и љигави поганиће дух наш свети, ал не још за дуго!
Устани Србијо, крв те твоја зове да рађаш јунаке и верне синове, да се будиш јер си у греху опасно заспала!
Чувај своју веру Србијо, чувај свој род и пород, чувај крсну славу своју, чувај своје име- јер шта ћемо јадни и кукавни ако образ дамо за туђе златнике, ако гробове отаца згазимо у име преваре и издаје самих себе!
Куд ће нам срце, куд ће нам душа ако пљунемо на крв и муку наших отаца који су за нас пристали да буду мучени и клани, да дају животе и све своје – да би ми данас били ту где јесмо и да нас има!
Србине, ако не знаш ко си питај Теслу, Доситеја, Вука- ко је Србин и шта Србин брани. Ако не знаш куд ћеш, ти погледај где су твоја руска браћа, где је семе православља, где је светлост, где је суза самилости те словенске душе!
Ако не знаш ти како ћеш до правога пута, помириши тамјан са олтара па упитај своје срце на коју ће страну. Уђи у наше свете храмове што вековима на голготи стоје- они ће ти рећи, иако су од камена здани, шта векови стари зборе- старе ране и старе душмане и зидови добро знају!
Само ти Србине ко без душе тражиш туђе, сумњаш, луташ- а све твоју ту пред тобом стоји!
Твоја вера православна, светла чиста, твоја крв хероја што вековима као Сунце блиста, икона твоја и крсна слава, твој понос и твоја словенска душа- а ти луташ и  у туђем спас тражиш.
Тргни се Србине јер у понор срљаш, устави се на том проклетом путу који у тамницу води. Стани Србине, јер убијаш своју крв и име своје, јер ти идеш тамо где живота за Србију нема, на Запад ходиш где стари душманин нож, вешала и погибељ поново ти спрема.
Зар те није страх Србине од проклетства које свом породу спремаш, зар те није стид што кмечиш и кукаш, што ћутиш и дремаш- а све твоје душмани растржу, горе него икад навалиле побеснеле звери са свих страна, удружени и на свако зло опет спремни, док ти спаваш чекајући задње дане ко последњи бедник, издајица клети.
Једном нас је свети Цар Лазар у великој муци клео, опомињо да ће ови дани доћи. Зар је дотле дошло  да вас морам клети, да вас опомињем да је време да се барјак диже, а не да се поганима и олошу чизма лиже?
Да ли мислиш тужни робе и сужњу Запада да ћеш дочекати милост ако издаш себе и дечицу своју, ако предаш земљу своју туђину да влада?
Не слушај шта поган збори, отровне су све њихове стреле, ал те неће погодити ниједна у срце, ако ти је срце јуначко и чисто.
Ако мислиш да смо нејаки и мали, ти запевај српске песме, ти подигни барјак Немањића, ти позови све наше хероје и све наше свете- и та ће армија славна и стара уз тебе стати и чувати Србију!
Устани Србине, из пепела, из срама, устани за живот, устани из блата!
И кад је тешко запевај српске песме из ината, нека се никад из нашег грла лелек не чује, већ песма хероја и витешке корачнице- да се душман добро сети како је то кад Србин подигне главу и кад се Србин за неправду свети!
Једном нас је Цар Лазар у све свето клео, а ја браћо молим! Од срца вас молим да станемо сви ко један и као да смо сви рођена браћа, од једне мајке рођени, од Србије наше!
Да устанемо у славу живота, пркосећи трулежи и смрти, да сачувамо свој образ и земљу, кућни праг и дечицу златну што треба да расту у слободи и на својој чистој груди.
Ја не кунем нити живот тражим, већ вас молим браћо знана и незнана, да слогом победимо ово зло и тмину што на нас се спрема- по ко зна који пут да нам узму живот и срце и душу, да разоре земљу и језик и веру, ти мрачни господари са Запада који трулу јабуку отровану нуде.
Не примајте тај залогај смрти, већ примите благослов свога рода и своје вере: да се сложимо и да се обожимо, да се заједно помолимо и да дамо завет.
Један завет, једна земља, један народ – сви ми рођени под златним сунцем Србије. Завет који ће трајати хиљаду година, који ће трајати до краја света и века.
Да се рађамо слободни и да живимо слободни, своји на своме, своји у својој отаџбини, која пркосом и храброшћу предака наших из гробова радосно пева- јер шта је живот без слободе и како ропство може бити живот?
 А шта ће се у издаји и родити и шта ће у ропству поживети, а да може да се Србином назове?
Заветујем и мртве и живе да устану ко један, јер звона звоне, јер је задње време, јер нас све мање остаје, јер нас се све мање рађа и живи?
Заветујем и мало и велико, и старо и младо на покајање- одрецимо се грехова наших: кукавичлука и ситне душе, одрецимо се издајника и одрецимо се ђаволског искушења да Србију издамо за бедне Западне паре које сотоне нуде док вребају на наше душе!
Ко се прода, зажалиће горко- сетите се Јуде- скончао је тај од своје руке, вечно проклет и на вечној муци тај у паклу гори и жали што уместо апостола, ђаволу је био слуга!
Заветујем прошлост, садашњост исве будуће дане  да сведоче српско васкрсење и спас нашег народа, државе и душе!
Заветујем Србе да се ко вукови бране, да јуришају као соколови, да се боре ко лавови – не да ћуте као јазавци у рупи, да не цвиле ко шутнуто псето, да не трпе ко волови сваки јарам и свакога гада који дође да нам ред заводи по своме.
Заветујем нерођене да се се из ината здрави роде, да порасту у праведне људе и да у слободи живе, никада не пристајући на издају и на каљугу изгубљене части.
Заветујем цели свој род да сваког дана само добро чини, јер ко добро чини, добром се и нада.
 Заветујем све што је српско- и камен и цвет, планину и реку, пчелу и птицу, заветујем сваку свету стопу мученичке земље ове:
Нека почне одмах хиљаду година наше слободе  на путу правде и  радости – и нека нико не помисли да одступи од нашег светог пута и нека нико не дрхти у страху- Србија је велика и вечна док су јој деца верна.
Заветујем зато сина и унука, да ако ја не одем на Косово славно, нек оно остане наш вечити завет: Косово- почетак слободе, Косово крај ропства, Косово наша прва и последња реч- јер шта нам остаје ако се одрекнемо срца Србије, наше душе и суштине српског постојања?
Завет овај нека се као семе живота шири, нека га носи и ветар и вода, нека се завет овај и шапуће и виче и пева. Завет овај нека буди успаване, нек запали пламен љубави у срцима  свакога Србина.
Завет овај нек постане наслеђе свето  што ће се преносити са оца на сина- све док свака кућа не постане пуна деце, радости и блага, све док и задња стопа Србије не буде пуна радосних и здравих људи, све док не ослободимо све српске земље, па да живимо како нам је воља у слободи!

Бобан Гајић, Српски Народни Фронт

Постаните ФРОНТОВАЦ-кликните ОВДЕ

Продајни кутак

knjiga-osina-celija